ТРИДЕСЕТ МИЛИОНА за финансирање краткорочних пројеката од интереса за развој научноистраживачке делатности у Војводини

Покрајинска влада је преко Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност обезбедила 30 милиона динара за реализацију јавног конкурса на ком су одобрена 42 пројекта из осам научних области: техничке, природно-математичке, медицинске, биотехнологија и пољопривреда, друштвене и хуманистичке, технолошке, правне и економске, и спортске.

Секретар Милошевић је истакао да се при оцени пројеката водило рачуна о оправданости истраживања, примењивости резултата, компетентности истраживача и значају пројекта за научноистраживачку заједницу у АП Војводини. Од 42 одобрена пројекта, подржана су четири пројекта са приватних факултета, док је 38 са Универзитета у Новом Саду, међу којима је и седам са института.

„Конкурс за краткорочне пројекте није једини на који се аплицира. Имамо око 200 милиона ангажованих средстава за пројектне активности. Више од 1.180 истраживача укључено је у пројектне активности које се финансирају преко конкурса Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност“, истакао је проф. др Милошевић, подсетивши да је реч о конкурсима за дугорочне пројекте, затим пројекте који афирмишу националне мањине, уметничке пројекте, као и заједничке пројекте са Републиком Српском. 

Професор Милошевић је нагласио да се управо оваквим активностима подиже квалитет рада у високом образовању и у институтима.

„У поређењу са 2016. годином, подаци говоре да и поред свих ограничавајућих фактора, међу којима је била пандемија корона вируса и неповољна ситуација у свету, данас имамо 20 одсто више истраживача у нашим научноистраживачким институцијама. Наши истраживачи су за 30 одсто унапредили свој рад у односу на број објављених радова на СЦИ листи по истраживачу“, рекао је секретар Милошевић и нагласио да је укупнан број радова са 1.070 повећан на 1.672 рада на СЦИ листи.

„Рекло би се да напредујемо и да смо показали одговорност према заједници, да својом продукцијом правдамо атрибут аутономије Универзитета када су у питању факултети, као и оправданост формирања института. Заједнички са вама успели смо да унапредимо квалитет научног рада, али и наш укупни привредни и финансијски простор“, рекао је проф. др Милошевић.

Секретар је нагласио и да су у Плану развоја АП Војводине до 2030. године – важном стратешком документу – успостављени одређени стандарди високог образовања и научноистраживачке делатности.

„Такође, кроз документ који се односи на програм развоја високог образовања и научноистраживачке делатности, подцртаћемо неколико врло важних одредница. Једна од њих је да је високо образовање доступно - да мора бити нешто што је стандард савременог човека“, рекао је проф. др Милошевић и истакао да то подразумева целоживотно учење, мобилност, дигитализацију, научну изврсност - интернационализацију кроз приступ научној инфраструктури и ресурсима, подршку међународним и интердисциплинарним пројектима, јачање сарадње науке и привреде.

„Посебно бих  истакао да је важно да се наука укључи у проналажење одговора на друштвене изазове, због чега је у плану формирање Института друштвених наука“, рекао је проф. др Милошевић.

„Овај конкурс, као и други које расписује Секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, могућ је захваљујући Покрајинској влади која препознаје значај науке и издваја средства за те намене. Истраживачи који су запослени у научноистраживачким институцијама на територији АП Војводине имају привилегију да добију додатна средства на основу своје препознатљивости и видљивости не само на покрајинском и републичком, већ и међународном нивоу“, истакла је председница Стручне комисије за област технолошких наука и редовна професорка Технолошког факултета др Биљана Шкрбић, која је и једна од истраживача са  Универзитета у Новом Саду чије се име налази у 2 одсто најцитиранијих научника  на свету на Стенфордовој листи.

Значајни резултати које научници са територије АП Војводине постижу у својим истраживањима доприносе развоју наше друштвене заједнице, додала је проф. др Шкрбић и пожелела истраживачима да објаве радове који ће бити препознатљиви и цитирани и тиме допринесу високој позицији Универзитета у Новом Саду на престижним међународним мерљивим листама вредновања универзитета.