НА ОВОМ ИМАЊУ НЕМА БЕРАЧА Погледајте  како се вишња бере комбајном , а ево и на колико хектара

На 26 хектара засада, од којих је добар део у пуном роду, видимо само неколико радника и агронома, директора Драгана Лончара и неизбежног велемајстора за воћарство новосадског професора др Зорана Кесеровића.

– Овде нема берача – објашњава Лончар – и то је велико олакшање, јер су скупи и веома се тешко налазе. Читав посао обавља један комбајн, уз тракторску вучу. Увезли смо га пре три године из Пољске и нисмо се покајали. Он дневно обере два до три хектара вишања које су ове године добро родиле, код петогодишних засада имамо 10 до 12 тона по хектару, и уредно их „пакује“ у гајбице.

Професор Кесеровић додаје да је ово један од најсавременијих засада у Србији, лепо затрављен између редова и добрим делом наводњаван, што је веома важно за приносе. Од старта је сортом и подлогама прилагођен машинској берби, са размацима 4 м између редова и 1,5 м између садница и орезиван на кратке младе родне гране које се лако беру. Иначе, облачинска вишња је отпорна на ниске температуре и веома добро се показала на овдашњих око 140 метара надморске висине. А, веома је тражена у свету и обезбедила је место међу десет наших водећих извозних пољопривредних производа.

– Сав род биће у првој класи – истиче директор Лончар. – То нам обезбеђује откупну цену од 55 динара по килограму, плус пдв, а наши трошкови су око 35 дин/кг. Ко нема прву класу, може да рачуна на свега 35 динара и да тек покрије трошкове производње. А, без комбајна читав овај посао не би имао смисла, јер би берачи знатно повећавали трошкове.

(Добро јутро)