"МНОГО ЈЕ СУЗА ПРОГУТАЛА КАБИНА": Тања из Баваништа ВОЗИ ШЛЕПЕР широм Европе

Да је живот непредвидим и да пред човека ставља изазове који га некада натерају да крене путевима којима се ређе иде, показује и животна прича Тање Глогоњац (49) из Баваништа.

Тања је једна од оних жена које се боре и не посустају у тој борби за бољим животом. Можда јој је баш због тога судбина одредила занимање пуно изазова за које се жене ретко одлучују.

Посао камионџије захтева непрестани фокус, добру концентрацију и јаку психу. Дуги сати "на точковима" и одвојеност од породице Тању нису обесхрабрили да седне за волан.

Из револта је, како каже, ушла у овај посао. Радила је за минималац и мењала занимања, а како то обично бива несрећа никада не долази сама. Уследили су породични ломови и оне животне ситуације које од човека захтевају брзе реакције. У тој потрази за решењем, посао камионџије учинио јој се као добра прилика.

- Бавила сам се разним пословима, а дуго сам била домаћица. Бавила сам се и сточарством јер сам са села. Ту није било зараде за мале потрошаче.После сам отворила радњу, али ни ту није било зараде. Око две године сам радила у кланици пилића, али због здравља сам морала да напустим тај посао а и нисам била пријављена. Сасвим случајно сам ушла у овај посао, односно из револта сам полагала јер сам радила за минималац. На платној листи ми је писало да минималац нисам зарадила већ ми држава донира новац до минималца. Видевши то, радила сам на том месту још шест месеци док нисам положила за камион. Положила сам после напорног развода и као самостални старатељ морала сам у потрагу за бољим послом. У том тренутку сам имала двоје малолетне деце, а син је већ био пунолетан, започиње причу за Еспресо ова храбра жена.

Тања је добила возачку дозволу за управљање камионима и шлеперима и кренула у потрагу за бољим животом.

Када је имала возачку у рукама, први пут је села у шлепер и са колегом кренула пут Турске.

- Колега ми је помогао, односно научио свему што сада знам. Тада сам имала хиљаду питања и стално говорила да то никада нећу научити, присећа се Тања својих почетака и додаје да има доста ствари које се науче када човек сам седне за волан и да док се добро не презнојиш, не можеш ни да научиш.

- Увек се нешто ново научи у овом послу који је јако динамичан и пун адреналина. При томе, пажња увек мора бити усмерена на пут, терет који возиш. Увек идеш на неко друго место, сналазиш се успут како се пријављује, како се утовара, истовара...Свуда је то другачије, објашњава наша саговорница.

Као и сваки почетак, и Тањин је био тежак. Пун емотивног набоја, недоумица, преиспитивања.

- Први пут кад сам се сусрела са електричним палетаром у Холадији села сам насред магацина и плакала, јер нисам знала како се то вози. Сад ми је то увек смешно кад се сетим тога. Сада истоварам и утоварам за 45 минута цео камион, прича нам Тања.

"Жеља да помогнеш најмилијима те тера даље"

"Живот на точковима" уме да буде напоран за мушкарце, а камоли за жене. Дуга путовања, непознати предели и лица, умор и усамљеност само су мали део онога кроз шта камионџије свакодневно пролазе.

Тањин радни дан траје од 13 до 15 сати. Када то време прође, како истиче, после напорног дана само падне у кревет од умора.

- Када се одлучиш да радис ово, мораш да пресечеш у глави и тад нема размишљања на тему усамљености. Научи се човек на све. Жеља да успеш у животу и да помогнеш најмилијима је амбиција која те тера даље. Никад се нисам жалила на овај посао и мислим да више нешто друго не бих ни радила. Временом се заволи ово и више те не држи место. Желиш да будеш стално у покрету. Протече волан или како то ми шофери знамо да кажемо, протече нафта кроз вене и више нема назад. Напорно јесте, али кад човек спакује живот у један кофер више ништа тешко не пада осим тог првог тренутка, каже нам.

Тања сада вози хладњачу у којој превози месо, воће и поврће. Питали смо је и да нам опише један њен типичан радни дан за воланом.

- Радни дан почиње покретањем камиона. Тада, зависно од задатка, идеш на утовар пријава, па онда утовар. Добијеш папире за робу и крећеш на пут. Некад се истовара у истом дану, некад следећег дана, све зависи од километраже и до стање на путевима, да ли има застоја. Радни дан се завршава кад се паркираш за паузу, од девет или једанаест сати дневне паузе то се мора поштовати јер тахо у камиону све бележи, сваку радњу, прича нам Тања и додаје да тако закон налаже.

Жена у мушкој професији

Као жени у професији у којој владају мушкарци, у почетку јој није било лако. Борила се и изборила са предрасудама и омаловажавањем. Пре седам година, када је она ушла у овај посао, ситуација је била драстично другачија. Данас је све више жена за воланом које стереотип о искључиво мушкој професији бацају у воду.

Ипак, на пословима у којима доминирају мушкарци жене морају много више да се доказују.

- Било је у почетку омаловажавања жена у камиону, али то је било давно, пре седам година када сам почела сама возити. Сада је све више жена у овом послу, нема тога, наводи наша саговорница.

"Приватног живота готово да немам"

Ускладити приватан живот са оваквим послом, скоро да је немогућа мисија. Али, Тања је била спремна да зарад бољег живота и будућности коју је желела да обезбеди својој деци поднесе ову жртву.

- Приватног живота готово да нема. Има викенд паузе. Понекад сам у стану, а понекад у камиону јер међународна шпедиција је таква. Ја кући одлазим на осам радних недеља, по 10 дана, каже Тања и додаје да се њена породица навикла и да се редовно чују телефоном и путем видео позива ублажавају недостајање.

У слободно време, или је туриста или плете џемпере

С обзиром на то да због природе посла има прилику да пропутује многе земље, питали смо је да ли има времена да "искочи" из кабине и постане туриста на пар сати.

- Понекад стигнем кад имам више времена да обиђем оближња места где сам паркирана. Кроз шетњу брже прође дан када је лепо време. Иначе, кад је лоше време имам хоби - плетем џемпере да ми не буде досадно, то ме смирује, наводи Тања за Еспресо.

"Виђала сам свашта по путу, могла бих роман да напишем"

За све ове године колико вози камион, Тања је доживела много различитих, па и не баш пријатних ситуација. Што се безбедности тиче, каже, не плаши се јер увек мора бити спремна. Истиче и да на током путовања комуницира само са њој драгим људима, а не са сваким.

- Ја се трудим да будем неупадљива, нормално се облачим, не изазивам никог јер паркинзи су пуни свакаквих људи. Навучем завесе кад сам паркирана, мада је слабо таквих случајева. Имала сам скоро један инцидент, али сам рекла да ћу звати полицију. Са колегиницама причам телефоном о нормалним стварима, не о камионима. У мојој фирми, само ја возим сама камион, остале су са мужевима у двојној посади, каже Тања и додаје да на тему безбедности жена које возе камион не прича са колегиницама јер је виђала свашта по пута. О томе би, како каже, могла роман да исприча.

"Много је суза прогутала кабина"

Тања Глогоњац пример је неустрашиве жене која не зна за препреке. За крај разговора, замолили смо је да пошаље поруку свим женама које се премишљају да седну за волан камиона, али их околина пуна предрасуда спречава у томе.

Колико год била ведрог духа и пуна оптимизма, свесна је да њена професија са собом носи пуно одрицања и тешких тренутака. Најтеже је, како каже, када се пропусте рођендани и сви они лепи тренуци које има свака породица.

- Ако си довољно упоран и знаш шта желиш, све можеш постићи. Само је небо граница. Ипак, има и лоших страна. Много је суза прогутала кабина, сви понекад паднемо духом кад су важне ствари у питању, кад пропустиш рођендан јер не можеш стићи или славу, када пропустиш најважније тренутке у животу. Ипак, идемо даље- закључује Тања.

(Еспресо)