МАЈКА ДЕВОЈЧИЦЕ УБИЈЕНЕ У РИБНИКАРУ: У тренутку када деци треба заједништво Кесић подржава поделу!

То, како је навела, треба да буду главни циљеви.

Она сматра да је "изградња меморијалног центра на месту страдања такође изузетно важно на путу излечења овог друштва, да служи и као помен и као опомена". Навела је да у вези с градњом меморијалног центра још ништа није коначно одлучено и да тек предстоји борба.

- А битно је, јер ево нпр. Зоран Кесић најоштрије осуђује рушење школе и нада се тако нешто ником неће пасти на памет, а стоји на бини као гласноговорник и обраћа се друштву и младима на протестима, окупљеним након ове трагедије тугом и забринутошћу за друштво, на првом месту (јер ако то није исконски разлог окупљања, онда боље да се сви разиђу и оду кућама). Кесић на свом примеру показује да није спреман да види даље од свог носа, он "слуша своје дете, које жели да иде у ту школу" и тај став заузима у тренутку када је друштво овако сурово погођено и вапи за солидарношћу. У тренутку када деци треба заједништво, свој деци, он подржава поделу. Наравно да има право на своје мишљење, али ако су Кесићи ти који нас воде у "промене", никакве суштинске промене се неће десити - навела је Негићева и додала:

- Проблем је у нашем друштву, разореном и болесном, коме од заједнице није остало ништа осим дефиниције. Проблем су људи, те сваки појединац који жели "промене" како се ово никада више не би поновило, треба да пође најпре од себе, да добро размисли какав систем вредности жели да постоји у овом друштву, па затим да се преиспита и схвати где греши, шта сам може да уради боље и буде спреман да се понаша у складу са тим принципима, да промени себе на боље, па ће и друштву бити боље. Није много ни тешко, треба кренути од заповести - воли ближњег свог, не убиј, не кради, не чини прељубе, не пожели ништа туђе, те поштовати основна начела цивилизацијског друштва - да су сви људи рођени једнаки, забрана дискриминације (укључујући и по основу политичког уверења, што се често заборавља) и забране кршења и повреде туђих права, али и забрана злоупотребе (својих) права. Не треба заборавити да се својим правима човек може служити све док не вређа или не крши туђа права. Тако нечије право на слободу говора не може бити вршено тако да крши нечије право на лични интегритет. Све је то заборављено у овом друштву, и кршења основних цивилизацијских начела и злоупотребе права су видљиве у свим његовим деловима, без обзира на боје и уверења.

Како је на крају навела, "човек је социјално биће, које припада ужој заједници (породици), па мало ширим заједницама (место у ком живи, школа, град), па тако до друштва у целини као најширој заједници."

- Ако појединац не поштује заједницу и не води рачуна о њеним интересима на првом месту, друштво не може опстати - написала је Миланка Негић.

Она је уз овај коментар поставила и емисију у којој је о стању у друштву после трагедије на Врачару говорио и психолог Александар Бауцал.

(Kurir.rs)