УРАЂЕНО САМО 15 ТРАНСПЛАНТАЦИЈА, а нови орган чека 2.000 ЉУДИ

Додаје да је једина шанса да ти људи продуже живот нови орган, а здравствени систем, без обзира на сва средства којима располаже, то може да им обезбеди једино уз подршку и солидарност целог друштва. „Док се не појави орган односно донор, држава предузима све што може да би обезбедила одговарајуће лечење пацијената којима је потребна трансплантација“, каже др Сања Радојевић која сматра како да би се пробудила свест о значају донирања органа, потребно је пре свега да људи буду потпуно и тачно информисани и да немају страхове и предрасуде које и даље владају када је реч о трансплантацији органа, а то ћемо постићи заједничким напором државе, удружења, струке и медија.

Од почетка године у нашој земљи урађено је само 15 трансплантација, 2.000 пацијената чекају орган као једини лек, а не зна се број преминулих грађана који нису дочекали трансплантацију.

Након епидемија ковида, која је готово зауставила програм трансплантације, Удружење трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот” покренуло је националну кампању „Још си ми траг“, јер је време било да се ствари промене на боље. Од тада ситуација је мало боља него раније. Међутим, и поред напора пацијената, лекара, државе грађани већином не пристају да донирају органе преминулог члана породице и тиме продуже живот пацијенту којем је орган неопходан. Колико је ситуација алармантна говори и податак да је у Србији за од почетка ове године урађено само 15 кадаверичних трансплантација и то три јетре, три срца и девет бубрега. Са свега шест донора од почетка године, ова поражавајућа статистика сврстава нас на дно европске лествице.

„Свест грађана на тему донирања органа је на веома ниском нивоу, а директна последица тога је тренутно стање у програму трансплантације, које је евидентно веома лоше. Прошле године урађене су само две кадаверичне транпслантације органа. Оно што обећава, а чему је верујем, допринела и наша кампања, је то што је од почетка ове године добијено дупло више сагласности него целе прошле године. То даје наду свим оним пацијентима који чекају на најважнији позив у животу. Непходна је едукација, како бисмо схватили да је статистички гледано 20 пута већа шанса да нам затреба орган, него да будемо донори“, казао је Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот”.

Нови закон о пресађивању органа ускоро ће се наћи на дневном реду у Скупштини Србије.

- Новим Законом о изменама и допуни Закона о пресађивању људских органа, у складу са препорукама које су наведене у одлуци Уставног суда, унапредиће се процедуре пресађивања људских органа са умрлих лица, унапредиће се евиденција лица која не желе да буду потенцијални даваоци људских органа након смрти, и унапредиће се здравствена заштита грађана Србије. Такође општи циљ је постизање националне самодовољности у броју људских органа за пресађивање. Да би наша земља обезбедила самодовољност, потребно је да се постигне број од 10 давалаца органа на милион становника годишње – каже др Александра Влачић, директорка Управе за биомедицину Министарства здравља.

Од почетка године у ВМА је урађено 13 трансплантација од чега су урађене три кадаверичне транслантације јетре, два бубрега и осам ливинг донор транслантација бубрега. Васкуларни и трансплантациони хирург у ВМА пуковник доцент др Момир Шарац каже да су у протеклих неколико година имали застој у процедури трансплантације солидни органа првенствено због пандемије ковид-19. Међутим, након завршетка пандемије у ВМА је поново успостављена процедура транслантације солидних органа. Проблеми који су увек актуелни у процесу кадаверичне трансплантације су пре свега проблеми везани за доноре.

„Ту пре свега спада законска и друге правне и административне процедуре, а свакако и проблем давања сагласности породице за узимање органа за трансплантацију. Потребно је подизање свести нашег народа о потреби да се донирају органи, јер донаторство је равно највећем херојском делу. Као сто знамо да „спасити један живот равно је спасењу читавог света” пристанком породице на донаторство органа спасавају се понекад и више од седам живота. ВМА располаже свим потребним ресурсима, а превасходно едукованим кадром за извођење ових најкомплекснији хируршких процедура. Организационо смо у стању, што смо и доказали у протеклом периоду да у року од сат времена можемо да организујемо екипе како за мултиорганске експлантације, тако и за трансплантације донираних органа. Са поносом истичемо да је успостављена врхунска сарадња војног и цивилног здравства, које је дала добре резултате, а превасходно за трансплантацију јетре која представља једну од најкомплекснији и најзахтевнијих процедура, не само у хирургији, већ у целокупној медицини“, објашњава др Шарац.

Љ. Петровић