КОМАРЦИ ВЕЋ ГРИЗУ и не дају мира, лето најављује нову муку - ГРОЗНИЦУ ЗАПАДНОГ НИЛА 

Ово вирусно обољење преноси се убодом зараженог комараца, а инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у Србији 2012. Од тада па до 2021. регистровано је укупно 1.050 случајева грознице Западног Нила у Србији, са сумњам да је 101 заражена особа од тога преминула.

Прим. мр сц. мед. др Славица Марис, спец. епидемиологије и начелница Јединице за заразне болести Градског завода за јавно здравље у Београду, објашњава за Курир да је грозница Западног Нила инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца.

- Вирус Западног Нила први пут је изолован и идентификован 1937. године у сливу Западног Нила, у области Уганде. Након откривања вирус се проширио са Афричког континента на Блиски исток, делове Азије и Аустралије, централну и источну Европу и Медитеран. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности - напомиње др Марис.

Додаје да су фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у микроорганизмима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције).

Симптоми инфекције

- Симптоми болести настају 3 до 14 дана након убода зараженог комарца. Код око 80% заражених особа инфекција протиче асимптоматски. Око 20% инфицираних особа има благу клиничку слику у виду грознице, главобоље, мучнине, повраћања, ређе се јавља оток лимфних жлезда или појава оспе на кожи груди, леђа или стомака. Поменути симптоми пролазе у току неколико дана, а у ретким случајевима могу трајати и више недеља - каже др Марис.

- Примарни резервоар заразе су многе врсте птица (гаврани, вране, свраке, чавке и др.) код којих је инфекција најчешће асимптоматска (без симптома болести). У ендемским крајевима вирус се одржава између птица које су заражене и комараца који се хране крвљу птица. Главни вектор грознице Западног Нила је комарац из рода Culex али и комарци других родова као што су: Аедес, aegypti, Аедес албопицтус, Анопхелесподложни су заражавању. До сада је вирус Западног Нила изолован код 43 врсте комараца. Комарци се заразе приликом сисања крви зараженог домаћина. Инфицирани комарци доживотно преносе узрочника - објашњава др Марис.

Напомиње и да се вирус Западног Нила не преноси међу људима путем контакта.

Према њеним речима, код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга (енцефалитис) или упале можданица и кичмене мождине (менингитис), односно неуроинвазивног облика болести.

- Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима. Осетљивост на инфекцију је општа, али особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести. Инфекција доводи до стварања имунитета - наводи саговорница Курира.

Додаје да нема специфичне терапије против грознице Западног Нила:

- Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.

Курир