ЈАЧАЊЕ ВОЈНИХ КАПАЦИТЕТА: Србија улаже више од 2 одсто БДП у одбрамбене сврхе!

Пише: Урош Николић, политиколог 

Широм света последњих година избијају нови или се одмрзавају стари конфликти регионалног или локалног карактера: Нагорно Карабах, Етиопија, Мијанмар, Судан, само су неки од најсвежијих примера, наводи у свом ауторском тексту политиколог Урош Николић.

Делотворност дронова велика, а цена исплатива

Србија се такође налази у региону препуном изазова, ризика и претњи, уз перманентно акутни проблем Косова и Метохије. Зато је константно унапређење одбрамбених капацитета наше земље апсолутни приоритет, због заштите сопствених интереса, али и што бољег позиционирања наше наменске индустрије на глобалном тржишту. Новина у модерном ратовању у односу на prеthodnе епохе, јесте све масовнија и ефикаснија употреба дронова.

Сведоци смо свакодневне масовне употребе дронова на украјинском бојишту са обе стране, а изузетно запажену улогу имају за руску страну дронови Ланцет и ирански Шахиди. Њихова предност је што нападају масовно, у ројевима, многи се и провуку ван дејства ПВО, а осим што нападају циљеве и уништавају, такође су важни за откривање ПВО положаја супротне стране, након чега се они уништавају и другим средствима. Предност дронова је у цени, обзиром да су веома исплативи и да могу да униште многоструко скупље циљеве и системе наоружања. Турски дронови Бајрактар су били кључни за заустављање велике офанзиве Хафтарових снага 2019. у Либији, од стране фракције у Триполију, сматра се да су однели превагу и у Нагорно Карабаху 2020, а такође су били важни и у етиопском сукобу. Улогу дронова, као и осталих беспосадних борбених платформи не би требало ни потценити, ни преценити. Неизоставан су део модерних ратних операција и у извиђачком и у борбеном смислу, али њихов учинак зависи и од снаге и степена модернизације супротне стране. 

Србија набавила дронове камиказе

У данашњим ратовима пете генерације, успешне су оне армије које свеобухватно воде битке и успевају да ускладе оперативне, тактичке и стратешке операције на свим нивоима, све до информационог и пропагандног. Да је наше руководство препознало ове трендове у модерном ратовању, говоре и кораци који су предузети у последње време. Председник Србије Александар Вучић први пут је званично потврдио да је наша земља купила кинеске беспилотне летелице CH-95 уочи приказа способности Војске Србије ,,Гранит 2023.’’. Председник је такође приликом посете међународном сајму наоружања и војне опреме "IDEX 2023" у Абу Дабију најавио уговор са УАЕ о куповини првих дронова-самоубица. Министар одбране Милош Вучевић истакао је да је осим набавке дронова камиказа, договорена и набавка других врста дронова, чиме ће се  драматично повећати убојита моћ Војске Србије. Наша војска поседује десет борбених беспосадних платформи, међу којима су и домаћи дрон Пегаз, беспосадна копнена платформа Мали Милош, домаћа мини беспилотна летелица “врабац“, мултикоптер “обад”, а такође је покренута и модернизација ракетног система Стрела у циљу ефикасности наше одбране од дронова.  

Озбиљна одбрамбена стратегија

Да је све ово само део озбиљне и свеобухватне стратегије говори у прилог и то што је Србија једина у региону премашила праг од два одсто БДП-а потрошње у одбрамбене сврхе. Улагање у дронове, повећање броја специјалаца на 5.000 уз одличне услове и оснивање нове специјалне јединице Орлови плус још два нивоа батаљона за специјалне намене, побољшање услова запослених у систему одбране, све су то промишљене одлуке чије ћемо добре плодове убирати у годинама које следе. Отпора, дилема и гласова против код нас ће увек бити, али како је министар Вучевић једном приликом рекао - када бисмо анализирали све филозофске расправе још 10 година не бисмо никуда кренули, а  уместо филозофирања из салона и ТВ студија, некада је много боље анализирати живот и реалност, а њих чине и ратни сукоби и многе друге опасности на које увек морамо бити спремни.