ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ: „Институција” звана „Мрца”

Већ тада се око ње створио извесни ореол, понајвише захваљујући личностима које су у њу залазиле и изванредној локацији, пише хроничар Владимир Врговић. Првих година у „Мрцу” су свраћали углавном људи „слободних професија”, што би у преводу значило да су могли да клисну с посла кад пожеле, а шмек су давали и „пролазници”, два чувена професора историје из Јовине гимназије. Један је био стари момак Милорад Драгојлов Багаж, негдашњи ђак Сорбоне, а други Иван Венер, тзв. стајач, који би по правилу густирао само једно пиће.

Грађевинског инжењера Милана Цветкова звали су ђиропијач јер му је био обичај да обиђе више кафана и да заврши у „Мрци”, а остао је упамћен по ментол бомбонама које су му помагале да маскира мирис испијеног алкохола. Повремено би бануо и комшија др Озрен Џигурски, један од „криваца” за неформално име локала – „Код три мртваца”, настало после низа немилих догађаја с пролећа 1963. године: наиме, поменути доктор смртно је страдао у улазу до „Мрце”, након пада низ степенице, док су у истом периоду за шанком и у столици скончала још два друга по чашици.

Ове „Мрцине доајене” постепено је истиснула генерација рођена неколико година пред рат, коју је чинила студентарија у Новом Саду, Суботици и Београду: „Ова аристократска екипа звала је своје омиљено место ’Унтен ден Линден’, тј. ’Испод липе’”, додаје Врговић. 

Прича се да је прва фаца свих времена био уметнички критичар Телевизије Нови Сад и књижевник Слободан Божовић, а подужем списку гостију придружују се људи од пера Мика Антић, Пера Зубац, Петар Антонијевић, Милутин Ж. Павлов, Владимир Ракић, Петар Давидовић…

Иако се особље држало реда, те је већ у 22 био фајронт, једна личност са фотографије је и спавала овде, те тако служила као мера за пијанство, каже Врговић, не откривајући о коме је реч.

Раних 90-их се „институција” звана „Мрца” тихо угасила, те су синови првобораца који су одрасли овде пронашли нове локале.

С. М-ћ