Бакица најуспешнији КГБ агент икада

Као симпатизер комунистичке партије  одлучила је да постане шпијун Совјетског Савеза у Великој Британији. Запослила се у једном истраживачком тиму у којем је прикупљала податке о нуклеарном програму. Никад није откривена, а тек 35 година након повлачења откривени су неки детаљи њеног рада као шпијун.

Како преноси Alo.rs, нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од најважнијих совјетских шпијуна у Великој Британији. Захваљујући Мелити Норвуд Стаљин је био боље упознат са конструкцијом британске нуклеарне бомбе од већине чланова владе Велике Британије. 

Током скоро 35 година гђа Норвуд је копирала и слала у Совјетски Савез на стотине тајних докумената о британском нуклеарном програму. Убеђени комуниста Настављајући традицију њених родитеља који су по опредељењу били социјалисти, Мелита Сирнис (ћерка емиграната из Летоније је после удаје постала Норвуд) је од детињства била убеђени комуниста. 30-их година тајно се учланила у Британску комунистичку партију. Истовремено је радила као секретарица у Британској асоцијацији за истраживање обојених метала, која се бавила развојем британске нуклеарне технологије.

 

Британци нису обраћали пажњу на комунисте у својим редовима, али Совјети су уочили сјајну  прилику. 1937. године Мелиту је врбовала совјетска обавештајна служба и она је почела да ради за „светску револуцију”. „Нисам то радила да бих зарадила новац, већ како бих спречила пораз новог система који је имао велики значај, јер је обичним људима омогућио храну и друге животне трошкове које су могли да приуште, добро образовање и здравствену заштиту”, присећала се Мелита много година касније. 

Вин Callcut/Oldcopper.org Мелита Норвуд, позната као агент Хола, била је веома цењена у Совјетском Савезу, чак више од познатијег агента Кима Филбија. Она је описана као „дисциплинован и одан агент, који чини све што може да помогне совјетској обавештајној служби”. Пензионисање и разоткривање Два пута је британска контраобавештајна служба  МИ5 (1945. и 1965. године) имала сумње што се тиче правог идентитета Норвудове, али оба пута нису имали довољно доказа.

Тако да се она 1972. године мирно пензионисала и напустила посао у Асоцијацији за истраживање обојених метала, а самим тим и совјетску тајну службу. Разоткривена је тек 20 година касније, када је бивши официр КГБ-а Василиј Митрохин пребегао у Британију и разоткрио велики број информација о совјетским агентима, а међу њима и о Мелити Норвуд. 

Међутим, због својих година „агент Хола” није ухапшена ни саслушавана. Британска влада је одлучила да се ништа не може постићи тиме што би се „бака-шпијун” нашла иза решетака. Тако да је гђа Норвуд наставила мирно да живи у својој кући у Бекслихиту.

До своје смрти 2005. године Мелита Норвуд никад није зажалила због оног што је учинила. За њу је рад за Совјетски Савез био ствар принципа. Чак је одбила да прима тајну доживотну пензију од СССР-а, али је веома радо примила престижни Орден црвене заставе. „Нисам желела новац. Нисам била за то заинтересована. Желела сам да Русија иде у корак са Западом”, говорила је гђа Норвуд. 

(Alo.rs)