Пола века образовања педагога на Филозофском факултету у Новом Саду

Шефица Одсека за педагогију на овом факултету проф. др Слађана Зуковић је са поносом истакла чињеницу да су за 50 година постојања изнедрили око 2.000 педагога који су дипломирали, мастерирали, односно магистрирали и докторирали.

„Наша визија је да наставимо традицију и да наши будући студенти буду максимално припремљени за улогу педагога, који је неопходан овом друштву", рекла је Зуковић, која је и редован професор на Катедри за педагогију. "Ова последња дешавања су показала да је тај превентивни приступ веома важан, за шта смо ми педагози посебно задужени. Битно је да је тај моменат и држава препознала, те ће профилисање педагога као и његова афирмација бити много боље котирана у будућности".

Осим истицања важности психолога у школама, кључна улога је и педагога.

"Не бих одвајала једно од другог, с обзиром на то да у школама одувек постоји педагошко – психолошка служба и ми једни без других не можемо", казала је наша саговорница. "Свако има своје поље деловања, али постоје и она у којима се преклапамо. Педагози су више усмерени на васпитно – образовни процес, односно реализацију наставе и на превентивни васпитни рад, док психолози мало више наступају у неким кризним ситуацијама, када треба интервентно реаговати. Зато педагози више треба да раде на развијању система вредности код ученика, кроз радионице и различите врсте активности у школи, те тако допринесемо да се неке немиле ситуације спрече".

По њеним речима, изазови педагогије као науке су можда повезани са недовољном афирмисаношћу педагогије као професије, а педагога као професионалца. Сензибилност друштва за значај педагогије као науке је такође веома важна.

"Неки кључни педагошки принципи су непромењени и мислим да тако треба и да остане, али је чињеница да морамо да се прилагођавамо и новим трендовима, јер је време у ком живимо то само наметнуло", истакла је Зуковић. "Покушавамо да будемо у тренду са променама, те их и имплементирамо кроз наше студије и све више приближимо студентима неке дисциплине које раније нису постојале попут социјалне инклузије и образовања, затим су уведени предмети у вези са саветодавним радом, као и нови медији у образовању и слично. Тако је и циљ конференције био да окупимо све оне људе који се са научног аспекта баве педагогијом, од гостију практичара до бивших и садашњих студената, не би ли сви заједно промислили о томе како да педагогија у будућности постане све важнија, присутнија и кориснија".

Студије испуниле очекивања Марије Ковачевић

На основним студијама педагогије на новосадском Филозофском факултету Марија Ковачевић је трећа година, а за „Дневник” каже да је одувек знала да жели да ради са људима, зато је било природно одабрати баш тај смер, јер педагогија пружа могућност да се ради и са млађима и старијима.

"Студије су у потпуности испуниле моја очекивања, а допада ми се то што имамо практичне радове, тако смо баш прошле недеље посетили и Окружни затвор у Новом Саду, док ћемо следећег семестра спроводити истраживања у школама", казала је Ковачевић. "Моје амбиције у будућности су да отворим своју приватну школу и ту дам свој допринос кроз педагошки рад стечен на факултету".

На конференцији је пријављено 110 учесника са 60 научних радова, а учесници су дошли из Србије, Хрватске, БиХ, Македоније, Црне Горе и са Новог Зеланда. Шефица Катедре за педагогију методике на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци проф. др Тамара Прибишев Белеслин поручила је да је јако важно повезивати и развијати теорију, али утицати на праксу у делатности педагога, на нивоу региона.

"Педагози су изузетно важна професија за друштвени развој, јер имају ту мисију да заједно са просветним кадровима обликују васпитно – образовне процесе у нашој држави, односно у нашем народу и тако утичу на на лепо васпитање и добро образовање будућих генерација и друштва у целини", истакла је Прибишев Белеслин. "У постратном периоду је Република Српска у односу на БиХ добила свој наставни план и програм и своје законе, те свака школа има обавезу да има барем једног педагога, у зависности од броја ученика у школи".

Како је рекла, било би добро да више педагога буде у школама, који ће више времена посветити својој мисији, односно директном раду са ученицима, професорима, наставницима и родитељима, а да администрацију обављају нека друга запослена лица.

И. Бакмаз