Pola veka obrazovanja pedagoga na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

Šefica Odseka za pedagogiju na ovom fakultetu prof. dr Slađana Zuković je sa ponosom istakla činjenicu da su za 50 godina postojanja iznedrili oko 2.000 pedagoga koji su diplomirali, masterirali, odnosno magistrirali i doktorirali.

„Naša vizija je da nastavimo tradiciju i da naši budući studenti budu maksimalno pripremljeni za ulogu pedagoga, koji je neophodan ovom društvu", rekla je Zuković, koja je i redovan profesor na Katedri za pedagogiju. "Ova poslednja dešavanja su pokazala da je taj preventivni pristup veoma važan, za šta smo mi pedagozi posebno zaduženi. Bitno je da je taj momenat i država prepoznala, te će profilisanje pedagoga kao i njegova afirmacija biti mnogo bolje kotirana u budućnosti".

Osim isticanja važnosti psihologa u školama, ključna uloga je i pedagoga.

"Ne bih odvajala jedno od drugog, s obzirom na to da u školama oduvek postoji pedagoško – psihološka služba i mi jedni bez drugih ne možemo", kazala je naša sagovornica. "Svako ima svoje polje delovanja, ali postoje i ona u kojima se preklapamo. Pedagozi su više usmereni na vaspitno – obrazovni proces, odnosno realizaciju nastave i na preventivni vaspitni rad, dok psiholozi malo više nastupaju u nekim kriznim situacijama, kada treba interventno reagovati. Zato pedagozi više treba da rade na razvijanju sistema vrednosti kod učenika, kroz radionice i različite vrste aktivnosti u školi, te tako doprinesemo da se neke nemile situacije spreče".

Po njenim rečima, izazovi pedagogije kao nauke su možda povezani sa nedovoljnom afirmisanošću pedagogije kao profesije, a pedagoga kao profesionalca. Senzibilnost društva za značaj pedagogije kao nauke je takođe veoma važna.

"Neki ključni pedagoški principi su nepromenjeni i mislim da tako treba i da ostane, ali je činjenica da moramo da se prilagođavamo i novim trendovima, jer je vreme u kom živimo to samo nametnulo", istakla je Zuković. "Pokušavamo da budemo u trendu sa promenama, te ih i implementiramo kroz naše studije i sve više približimo studentima neke discipline koje ranije nisu postojale poput socijalne inkluzije i obrazovanja, zatim su uvedeni predmeti u vezi sa savetodavnim radom, kao i novi mediji u obrazovanju i slično. Tako je i cilj konferencije bio da okupimo sve one ljude koji se sa naučnog aspekta bave pedagogijom, od gostiju praktičara do bivših i sadašnjih studenata, ne bi li svi zajedno promislili o tome kako da pedagogija u budućnosti postane sve važnija, prisutnija i korisnija".

Studije ispunile očekivanja Marije Kovačević

Na osnovnim studijama pedagogije na novosadskom Filozofskom fakultetu Marija Kovačević je treća godina, a za „Dnevnik” kaže da je oduvek znala da želi da radi sa ljudima, zato je bilo prirodno odabrati baš taj smer, jer pedagogija pruža mogućnost da se radi i sa mlađima i starijima.

"Studije su u potpunosti ispunile moja očekivanja, a dopada mi se to što imamo praktične radove, tako smo baš prošle nedelje posetili i Okružni zatvor u Novom Sadu, dok ćemo sledećeg semestra sprovoditi istraživanja u školama", kazala je Kovačević. "Moje ambicije u budućnosti su da otvorim svoju privatnu školu i tu dam svoj doprinos kroz pedagoški rad stečen na fakultetu".

Na konferenciji je prijavljeno 110 učesnika sa 60 naučnih radova, a učesnici su došli iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore i sa Novog Zelanda. Šefica Katedre za pedagogiju metodike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci prof. dr Tamara Pribišev Beleslin poručila je da je jako važno povezivati i razvijati teoriju, ali uticati na praksu u delatnosti pedagoga, na nivou regiona.

"Pedagozi su izuzetno važna profesija za društveni razvoj, jer imaju tu misiju da zajedno sa prosvetnim kadrovima oblikuju vaspitno – obrazovne procese u našoj državi, odnosno u našem narodu i tako utiču na na lepo vaspitanje i dobro obrazovanje budućih generacija i društva u celini", istakla je Pribišev Beleslin. "U postratnom periodu je Republika Srpska u odnosu na BiH dobila svoj nastavni plan i program i svoje zakone, te svaka škola ima obavezu da ima barem jednog pedagoga, u zavisnosti od broja učenika u školi".

Kako je rekla, bilo bi dobro da više pedagoga bude u školama, koji će više vremena posvetiti svojoj misiji, odnosno direktnom radu sa učenicima, profesorima, nastavnicima i roditeljima, a da administraciju obavljaju neka druga zaposlena lica.

I. Bakmaz