Грујичић: Било је деце која су имала кривицу преживелих, сеанса им је помогла
БЕОГРАД: Министарка здравља Даница Грујичић данас је у Скупстини Србије истакла да је после масовног убиства у Основној школи "Владислав Рибникар" формиран тим искусних стручњака како би се пружила психолошка помоћ свима којима је потребна, а да ће о томе да ли је била потребна музикотерапија, која је признати третман лечења, одлучивати спољашни стручни надзор Клинике за психијатрију УКЦС.
Она је рекла да се Министарство здравља обратило Институту за ментално здравље и Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије.
"Они су одговорили тако што су истог дана поподне отворили телефонске линије за подршку и деци и родитељима и наставницима, а када је у питању распоред ко је ишао о томе су одлучивали директорка Милица Пејић која је првих дана била лично тамо као и професор Милан Латас", навела је Грујичић одговарајући на питања кога су послали у школу Владислав Рибникар.
Нагласила је да су ангажовани доказани професионалци и да се то може видети по њиховим биографијама.
"Када је у питању музикотерапија, да ли је она заиста у овом тренутку потребна или не о томе ће одлучити спољашни стручни надзор Клинике за психијатрију где ради докторка која је била спорна. Музикотерапија је признати третман лечења и у здравственом фонду се води под шифром 96104-00. И регистрована је не само код нас већ и у свету", рекла је Грујичић.
Она је навела и да у просторијама школе "Владислав Рибникар" није било певања већ да је др Ранка Радуловић проценила да ће деци помоћи да чују спорну народну песму с обзиром да ју је убијени дечак певао са њима на екскурзији.
"Тог дана 5. маја докторка је приметила једну групу деце коју су први пут ушли у школу после 3. маја. Дошли су по своје ствари и није видела родитеље са њима. Они су се држали за руке. Били су потрешени, неки су плакали и она је просто предложила да са децом и наставницима обави једну групну сеансу", рекла је Грујичић.
Додала је да су деца желела да испричају своје виђење догађаја да реконструишу из свог угла како је то изгледало.
"Било је деце која су имала кривицу преживелих. Група им је пружила подршку и они су схватили да не треба да се осећају кривим зато што су живи. И у једном тренутку једна девојчица је поменула ту неку народну песму коју је дечак који је убијен заједно са њима певао. Колегиница је у том тренутку проценила да би било добро да сви чују ту песму. Дакле није то било певање. Једноставно је пуштена музика преко телефона и после одређеног периода деца су се разишла", навела је Грујичић.
Истакла је да су сви људи различити и да реагују другачије и да је из тих разлога најбоље да се разговори са наставницима и децом одвијају у здравственим установама.
Грујичић је навела и да је министарство заједно са УНИЦЕФ-ом и друштвом психолога издало шест препорука за понашање и помоћ у кризним ситуацијама након масовних убистава.
"И оно што је најважније и препоруке за извештавање о масовним пуцњавама. Ја још једном молим све медије да прекину да пишу о људима, особама које су извршиле ове страшне злочине. Они морају да буду заборављени, они не смеју да се претворе у хероје", закључила је Грујичић.