Рекордних 7,5 милијарди евра обрнуто у кућама, становима, локалима

Извештај обухвата све категорије тржишта да би се грађани и привреда информисали о ситуацији на тржишту непокретности, да би се допринело већој транспарентности и бољем функционисању тог тржишта, омогућило грађанима и привреди да донесу информисане одлуке, као и да помогне доносиоцима одлука у области непокретности.

Иначе, Републички геодетски завод објавио је нови извештај о тржишту непокретности који обухвата и регулисан систем тржишта непокретности у Србији и делимично регулисан систем тржишта непокретности. Тај извештај показује да делимично регулисан систем тржишта непокретности константо расте - и у броју трансакција и вредности оствареног промета. Број уговора закључених у оквиру делимично регулисаног система тржишта у 2022. години износио је 21.784 што представља раст од 119 одсто у односу на 2019. годину. Такође, у случају куповине директно од инвеститора 80 одсто укупне вредности прометованих непокретности долази с делимично регулисаног тржишта.

Од инвеститора се најчешће купују станови где је приметан значајан пораст куповина на делимично регулисаном систему тржишта непокретности у последње четири године. Проценат куповине станова директно од инвеститора на делимично регулисаном тржишту у односу на целокупно примарно тржиште станова у 2022. године достиже 71 одсто (у односу на 49 одсто, колико је било у 2019.) када је реч о целој Србије и чак 84 одсто за Град Београд , где је 2019. године проценат удела био 51 одсто.

Не решава се само стамбено питање

Штрбац је рекла да се у Србији на покретност не гледа само као на решење стамбеног питања већ да многи  издају станове и штеде средства и додала да ће на цене свакако утицати понуда и тражња.

- Ако се погледа број издатих грађевинских дозвола и инвеститорима је сада скупље да подигну кредит и инвестирају у нове објекте и може се очекивати да ће и на страни понуде доћи до пада. С тим у вези, тај однос понуде и потражње може одржати цене и даље на стабилном нивоу имајући у виду да се у наредном кварталу не очекује пад цена као што је у неким западним земљама - рекла је Ивана Штрбац.

Најскупљи квадрат плаћен 11.474 евра

Ивана Штрбац је истакла да су се највише су се продавали станови, затим грађевинско, па пољопривредно земљиште, те куће и на крају и остале непокретности.

- У првом кварталу је најскупљи стан плаћен је 2,6 милиона евра, најскупље гаражно место коштало је 58.400 евра, а најскупља кућа продата је на Савском венцу у Београду  за нешто више од милион и по евра - рекла је Ивана Штрбац. - У prеthodnom кварталу најскупљи квадрат плаћен је 11. 474 евра, а најскупље гаражно место продато је у оквиру комплекса Београд на води. У Београду је гаражни простор јако ограничен и људи су почели да рентирају и то се посматра као врста инвестиције, како би се остваривао приход. Потражња за гаражним простором је велика и па су зато и такве цене , а што је боље место бољи је и пролаз на тржишту.

По речима Иване Штрбац из Републичког геодетског завода, глобалне економске тензије довеле су до тога да тржиште непокретности успори у многим европским земљама, док је наше тржиште показало знаке отпорности према глобалним трендовима када је реч о броју трансакција.

- У многим европским земљама - Данској, Норвешкој, Немачкој дошло је до пада потражње непокретности и броја трансакција, али и цена, док је наше тржиште показало одређене знаке отпорности према глобалним трендовима - рекла је Ивана Штрбац за Танјуг. -Наиме, тржиште јесте успорило када је реч о броју трансакција, али су цене и даље расле, што је видљиво на основу индекса РГЗ јер је дошло до пораста цена станова за 13,6 одсто. Ипак, тај раст није толико велики као што је био у прошлом кварталу, дакле то успоравање тржишта се односи на то да је број трансакција мањи него у истом периоду прошле године.

Она је указала да подаци из априла, који ће бити објављени за други квартал, говоре у прилог томе, односно да и даље пада број трансакција који се на недељном нивоу доставља РГЗ. По њеним речима, последње две године сведоци смо праве експанзије на тржишту непокретности која се огледа у расту цена, повећању броја трансакција, вредности новца који је уложен у непокретности у Србији.

- Међутим, сада видимо благо заравњање криве, односно успоравање тог тржишта. Многи стручњаци сугеришу и саветују грађане да ли је тренутак  да се инвестира у непокретности или не и заиста тешко рећи који је прави тренутак за то. У принципу, можемо да кажемо није лоше да они који имају новца да купе непокретност, нарочито ако се имају у виду карактеристике нашег тржишта јер грађани верују непокретности као стабилном виду инвестиције - рекла је Ивана Штрбац.

Д. Млађеновић