Rekordnih 7,5 milijardi evra obrnuto u kućama, stanovima, lokalima

Izveštaj obuhvata sve kategorije tržišta da bi se građani i privreda informisali o situaciji na tržištu nepokretnosti, da bi se doprinelo većoj transparentnosti i boljem funkcionisanju tog tržišta, omogućilo građanima i privredi da donesu informisane odluke, kao i da pomogne donosiocima odluka u oblasti nepokretnosti.

Inače, Republički geodetski zavod objavio je novi izveštaj o tržištu nepokretnosti koji obuhvata i regulisan sistem tržišta nepokretnosti u Srbiji i delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti. Taj izveštaj pokazuje da delimično regulisan sistem tržišta nepokretnosti konstanto raste - i u broju transakcija i vrednosti ostvarenog prometa. Broj ugovora zaključenih u okviru delimično regulisanog sistema tržišta u 2022. godini iznosio je 21.784 što predstavlja rast od 119 odsto u odnosu na 2019. godinu. Takođe, u slučaju kupovine direktno od investitora 80 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti dolazi s delimično regulisanog tržišta.

Od investitora se najčešće kupuju stanovi gde je primetan značajan porast kupovina na delimično regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti u poslednje četiri godine. Procenat kupovine stanova direktno od investitora na delimično regulisanom tržištu u odnosu na celokupno primarno tržište stanova u 2022. godine dostiže 71 odsto (u odnosu na 49 odsto, koliko je bilo u 2019.) kada je reč o celoj Srbije i čak 84 odsto za Grad Beograd , gde je 2019. godine procenat udela bio 51 odsto.

Ne rešava se samo stambeno pitanje

Štrbac je rekla da se u Srbiji na pokretnost ne gleda samo kao na rešenje stambenog pitanja već da mnogi  izdaju stanove i štede sredstva i dodala da će na cene svakako uticati ponuda i tražnja.

- Ako se pogleda broj izdatih građevinskih dozvola i investitorima je sada skuplje da podignu kredit i investiraju u nove objekte i može se očekivati da će i na strani ponude doći do pada. S tim u vezi, taj odnos ponude i potražnje može održati cene i dalje na stabilnom nivou imajući u vidu da se u narednom kvartalu ne očekuje pad cena kao što je u nekim zapadnim zemljama - rekla je Ivana Štrbac.

Najskuplji kvadrat plaćen 11.474 evra

Ivana Štrbac je istakla da su se najviše su se prodavali stanovi, zatim građevinsko, pa poljoprivredno zemljište, te kuće i na kraju i ostale nepokretnosti.

- U prvom kvartalu je najskuplji stan plaćen je 2,6 miliona evra, najskuplje garažno mesto koštalo je 58.400 evra, a najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu u Beogradu  za nešto više od milion i po evra - rekla je Ivana Štrbac. - U prethodnom kvartalu najskuplji kvadrat plaćen je 11. 474 evra, a najskuplje garažno mesto prodato je u okviru kompleksa Beograd na vodi. U Beogradu je garažni prostor jako ograničen i ljudi su počeli da rentiraju i to se posmatra kao vrsta investicije, kako bi se ostvarivao prihod. Potražnja za garažnim prostorom je velika i pa su zato i takve cene , a što je bolje mesto bolji je i prolaz na tržištu.

Po rečima Ivane Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda, globalne ekonomske tenzije dovele su do toga da tržište nepokretnosti uspori u mnogim evropskim zemljama, dok je naše tržište pokazalo znake otpornosti prema globalnim trendovima kada je reč o broju transakcija.

- U mnogim evropskim zemljama - Danskoj, Norveškoj, Nemačkoj došlo je do pada potražnje nepokretnosti i broja transakcija, ali i cena, dok je naše tržište pokazalo određene znake otpornosti prema globalnim trendovima - rekla je Ivana Štrbac za Tanjug. -Naime, tržište jeste usporilo kada je reč o broju transakcija, ali su cene i dalje rasle, što je vidljivo na osnovu indeksa RGZ jer je došlo do porasta cena stanova za 13,6 odsto. Ipak, taj rast nije toliko veliki kao što je bio u prošlom kvartalu, dakle to usporavanje tržišta se odnosi na to da je broj transakcija manji nego u istom periodu prošle godine.

Ona je ukazala da podaci iz aprila, koji će biti objavljeni za drugi kvartal, govore u prilog tome, odnosno da i dalje pada broj transakcija koji se na nedeljnom nivou dostavlja RGZ. Po njenim rečima, poslednje dve godine svedoci smo prave ekspanzije na tržištu nepokretnosti koja se ogleda u rastu cena, povećanju broja transakcija, vrednosti novca koji je uložen u nepokretnosti u Srbiji.

- Međutim, sada vidimo blago zaravnjanje krive, odnosno usporavanje tog tržišta. Mnogi stručnjaci sugerišu i savetuju građane da li je trenutak  da se investira u nepokretnosti ili ne i zaista teško reći koji je pravi trenutak za to. U principu, možemo da kažemo nije loše da oni koji imaju novca da kupe nepokretnost, naročito ako se imaju u vidu karakteristike našeg tržišta jer građani veruju nepokretnosti kao stabilnom vidu investicije - rekla je Ivana Štrbac.

D. Mlađenović