ЗР: Манастир Свете Меланије - задужбина знаменитог епископа банатског

Када је 1935. године епископ Летић напунио четрдесет година свештеничке и три деценије епископске службе, желео је да овај јубилеј обележи једним спомеником. У записнику Епархијског савета банатског, са редовне седнице од 9. маја 1935. године, пише: „Повлачењем границе између Југославије и Румуније остао је северни Банат без манастира, пошто су манастири Бездин и Свети Георгије остали на територији Краљевине Румуније. Народ у северном Банату услед развијене верске свести жели да оснује манастир у том крају, пошто су манастири у јужном Банату Месић и Војловица удаљени од општина северног Баната 100 - 120 километара”.

Епископ др Георгије Летић је даље писао да је у Петровграду некада постојао манастир (мисли се на Дреновац) и да нова потреба захтева да се он обнови у том месту. Како Епархија банатска није имала женски манастир, било је потребно да се у Петровграду оснује баш такав, који би отворио и интернат за женску омладину и био уточиште за сирочад и напуштене старце.

„У ту сврху основао сам фонд од 150.000 динара у обвезницама ратне штете. Купио сам једно катастарско јутро земљишта на такозваној Водици и материјал. Хришћанске заједнице сакупљају стално прилоге у ову сврху. Ову установу желимо да остваримо после навршених 30 година епископске и 40 година свештеничке службе”, написао је др Георгије Летић.

Епископ није дочекао да замисао о задужбини спроведе у дело. Упокојио се 8. новембра 1935. године. Међутим, то су учинили његови наследници. Даљу бригу о подизању манастира преузела је Летићева сестра по мајци Даница (Олга) Војновић, која је тридесет година провела поред свога брата.

Како наводе у Српској православној епархији банатској, она је даровала тадашњих 320.000 динара да се набави земљиште и шума, поред манастира, што представља битно питање за издржавање манастира. Сем тога, жртвовала је још око 100.000 динара за разне сврхе - звоник, позлаћен крст са јабуком, једно јутро земље, патосање и моловање цркве, иконостас у резбарији…Манастир је 1938. купио десет јутара земље од прилога ктиторке.

„Епископ бачки др Иринеј Ћирић, као администратор удове епархије, освештао је камен темељац манастира 8. децембра 1935. године. Око зидања су помогле и петровградска црквена општина и хришћанска заједница. Црквена општина купила је једно звоно за манастир од 150 килограма”, наводе у Епархији банатској.

Записано је да је 1938. године и богомољачко братство Свете Тројице у Петровграду сакупило 600 динара прилога да се исплати друго звоно које је хришћанска заједница купила за манастир, тежине 80 килограма. Радови су завршени годину дана касније, а манастир је освештао епископ бачки др Иринеј Ћирић, опет као администратор епархије након упокојења епископа банатског др Викентија Вујића, на Митровдан 1939. Освећењу храма, звона и целог манастира присуствовао је министар саобраћаја Никола Бешлић, који је великим прилогом помогао довршење ове банатске светиње. Прва управитељица манастира била је монахиња Петронија Савић, рођена сестра научника др Васе Савића.

„У манастиру се чува Престоно Јеванђеље штампано 1663. године у Москви, које је стављено под заштиту државе. Такође, епископ бачки Никанор (Иличић), питомац епископа др Георгија Летића, даровао је манастиру честицу мошти Свете Меланије Римљанке, која се чува у манастирском храму”, наводе у Епархији банатској.

Поред манастира налази се капела Преподобне мајке Параскеве – Свете Петке, са манастирском водицом која је комплетно обновљена 2009. Манастирски конак сазидан је 1967. године.

Преподобна или Света Меланија Римљанка хришћанска је светитељка из 5. века која је важила за заштитницу жена и девојака.

Текст и фото: Жељко Балабан