Нинине мустре: Нови свет

Тако некако гласи један цитат на који повремено наилазим на друштвеним мрежама. Имам осећај да је у тренутку док га читам, неко управо уперио прстом у мене и очекује да сам ја та која ће да ствара неки нови свет, неку нову стварност.

Немам ја тај осећај само када прочитам сличне изјаве, ја тај осећај имам од раног детињства. Током одрастања, тај ме је осећај плашио и бринуо, све сам чешће тешила себе да сам само умислила неку посебну улогу, да сам иста као и остали и да не би требало да себи намећем такву обавезу: да ја будем неко ко ће да мења свет. То ми је ум говорио, али наравно у срцу је било другачије. Стално сам бивала у међупростору између света у којем живим и какав ми се не допада и оног замишљеног, за који сматрам да су људи предодређени, само их је нешто скренуло са правог пута, некада давно... Добар део мог „зрелог“ живота, провела сам у негирању сопствене потребе да нешто важно учиним, да нешто велико променим.

Гушила сам тихе позиве душе кратким, брзим задовољствима, бесконачним изласцима и усиљеним проводима. Тако сам се лакше уклапала у свет у којем сам живела и лакше заборављала све оно о чему сам маштала, јер ко још мисли да му је задатак да нешто мења? Ко би уопште могао да преузме толику одговорност? Тек последњих година схватам да је моје бежање од те одговорности било из погрешне перцепције о томе шта ја то заправо треба да урадим да овај свет „поправим“. Ја у ствари треба да престанем да играм по правилима овог света која ми се ионако не допадају. Кад ми се већ правила не допадају, напуштам игру. Престајем да пристајем на манипулације и лажне информације, не учествујем више у играма оговарања и бирања „мањег зла“. Тако чувам своју снагу за оно што је заиста важно и за шта са задовољством преузимама одоговрност: за своју перцепцију, за своје расположење и за своју вибрацију коју одашиљем у свет око себе.

И гле чуда, чуда почињу да се догађају.

Да, велико сам олакшање осетила када сам схватила велику истину, да смо сви ми одговорни за своју вибрацију и тиме заправо једино можемо да утичемо на овај свет и стварност у којој живимо, тачније у каквој желимо да живимо. Свакодневно посвећујем време са намером размишљајући о свету у каквом желим да живим, маштајући о околностима у којима ћемо ми људска бића најзад остварити свој пун потенцијал и живети у благостању. Остављам иза себе људе и догађаје који су усклађени са старим системом, робују му свесно или несвесно не желећи да искоаче и направе другачији избор. Када сам и приморана да будем у контакту са њима бар се трудим да останем верна сопственим принципима на којима ће да изникне нови, хуманији и лепши свет. Само свесно и напред! Једва чекам.

Нина Мартиновић Армбрустер

ninamartinovic.com