"Зрењанински пословни круг": Да се не одустане од градње ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад
ЗРЕЊАНИН: Изградња ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад највећи је инфраструктурни пројекат у овој средини и не смемо дозволити да се одустане од те инвестиције, речено је на радном доручку који су водећи привредници, окупљени у удружењу „Зрењанински пословни круг“ (Зрепок), одржали са представницима медија.
Власник компаније „Керамика Јовановић“ Будимир Јовановић је, говорећи о овој теми, казао да од ауто-пута још увек нема ништа и да се све мање у јавности прича о њему.
- Неке друге средине су данас много актуелније. Зато треба извршити притисак да се не одустане од овог пројекта или да се не деси да, уместо ауто-пута, добијемо брзу саобраћајницу – истакао је Јовановић.
Он је подсетио и да је „Зрепок“ још 2021. године упутио примедбу на Нацрт просторног плана подручја посебне намене коридора ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад. Привредници, наиме, сматрају да петљу „Ечка“ треба померити за око три километра ближе Зрењанину, како би била лоцирана непосредно уз индустријску зону „Југоисток“, односно што ближе будућем фабричком комплексу „Линглонг“. Међутим, њихов предлог ни до данас није узет у разматрање.
Председник „Зрењанинског пословног круга“ Горан Ковачевић је, говорећи о ситуацији у граду, указао и на дугогодишњи проблем са водом за пиће у Зрењанину, који још увек није решен.
- Питање воде је остало отворено. Плаши нас да ће оно што нам се сада нуди бити краткорочно и скупо решење. Проблем је што ви континуирано једну лошу сировину морате да претварате у воду за пиће, што не би био случај са изградњом регионалног водовода – истакао је Ковачевић.
Власник компаније „Ум-Инг“ Борислав Умићевић је говорио о изгледу Зрењанина, поредећи га са осталим европским градовима.
- Нико не води рачуна о фасадама у нашем граду, па је градско језгро катастрофа. Насеље Багљаш је некада било синоним за нови део града, сада су и тамо фасаде на зградама јако лоше. Требало би покренути иницијативу да се то уреди – нагласио је Умићевић.
На састанку са новинарима било је речи и о паду броја становника у граду Зрењанину са околним селима, али и у целом средњем Банату, што се одразило и на одлив стручњака па је компанијама све теже да дођу до потребног кадра. Сумирани су и пословни резултати чланица Зрепок групације за прошлу годину. Пословни приход је износио 76,3 милијарде динара, што је 17,6 одсто више у односу на 2021. годину. Нето добит је, с друге стране, била 3,37 милијарди динара, односно 7,56 одсто мање него у годину дана раније. Број запослених у фирмама чланицама „Зрењанинског пословног круга“ је порастао на 5.881, што је 6,25 одсто више у односу на 2021.
- Озбиљан проблем је мањак домаћих инвестиција. Ниједна земља у свету се није развила само на бази страних инвестиција – нагласио је Горан Ковачевић и додао да зрењанинске привреднике брину и инфлација и пад куповне моћи становништва.
Ж. Балабан