Завршена сетва шећерне репе много боља од лањске
Кишно време зауставило је пролећну сетву али су ратари успели да посеју шећерну репу која се у односу на кукуруз, соју и сунцокрет сеје већ од половине марта.
На свим парцелама репа је никла и виде се први пар листова величине грашка,па ратарима предстаје да свакодневно у најтоплијим деловима дана прате стање усева и заштитним средстима индустријску биљку чувају од штеточина, репине пипе и корова
- Репи одговара киша, јер брже напредује - каже ратар из Кисача Владимир Франциста, који се припрема да по други пут заштитним средстима заштити индустријску биљки од пипе и корова.
Прошле године Франциста није сејао репу јер шећеране нису давале повољне подстицаје ,али су, каже, у овој сетви максимално изашле у сусрет произвођачима и обезбедила репоматеријал,што је утицало да уз државни подстицај се поново врати индустријској биљци.
- Овог пролећа у Кисачу је дупло више посејано репе него лане, на око стотину хектара, због добрих услова које су нам дале шећеране и држава. Сада нам остаје само да нас време послужи и репе добијемо више од 50 тона по хектару - казао је Франциста.
Професор на београдском Пољопривредном факултету др Миладин Шеварлић изјавио је да ће цена шећара и даље расте у случају лошег времена који утичу на производњу намирнице. - Фјучерс уговори на сирови шећер су у протеклих неколико дана порасли на око 50 евроценти по килограму и достигли 11 годишњи максимум - навео је проф. др Шеварлић
Указао је на то, да је у Европи шећер дефицитаран и да се недостатак те намирнице покушава надоместити из увоза јефтиног шећера и шећерне трске који су другог квалитета у односу на шећер од шећерне репе. Напоменуо је да за разлику од Србије где произвођачи зависе од шећерана у Европи су сви произвођачи сувласници прерађивачких капацитета , па и трговачке мреже за пољопривредно -прехрамбене производе.
-Није им битно колико је откупна цена него колика је малопродајна цена и колики је њихов удео у томе - истакао је проф. др Миладин Шеварлић.
Према проценама Пословне заједнице Индустријско биље, овог пролећа репе је посејано на око 40.000 до 43.000 хектара, што је знатно више него лане када је шећерна репа заузела око 30.000 хетара.
- Уредба Владе Србије о подстицајима, да ратари на крају кампање добију по 35 .000 динара по хектару за принос изнад 50 тона по хектару плативе репе допринела је да се репе више посеје него прошле године - изјавила је за „Дневник„ директорка Индустријско биље Олга Чуровић и навела да у повећању површина под репом удела имају и шећеране које су, такође, давале новчане подстицаје , не само овог пролећа него и ранијих година и тако одржавале производњу индустирјске биљке.
Осим подстицаја, навела је Чуровић, и цена килограма шећера у трговини од 115 динара такође је стимулисала произвођаче да се окрену репи.
Прошла година, казала је директорка Чуровић била је лоша за шећерну репу због суше,па је просечан принос по хектару био 52 тоне, али смо упркос томе успели да шећер извезено. - Од октобра 2021 до октобра 2022 године продали смо у извоз око 143.000 тона шећера.
З. Делић