Шопаловићи први пут на мађарском ускоро у Ујвидеки синхазу

- Ово је једна потресна прича о улози позоришта и уметности у ратним временима. Налазимо се у Ужицу, за време Другог светског рата. Вешања, погубљења и кажњавање грађана свакодневица су окупационе немачке силе. Локалне снаге тајно организују отпор - глад и немаштина су се увукли у животе људи. У овој неизвесној атмосфери путујућа трупа Шопаловић стиже да изведе драму „Харамиак“ Фридриха Шилера. И животи глумаца и Ужичана на данашњи дан ће се, неповратно, променити. Колико год мештани лоше гледали на долазак глумаца, њихову уметност и веру у уметност, један дан боравка у граду утиче и одражава се на стварни живот. Застрашује и уздиже у исто време – наводи редитељка Маргарета Табороши о Симовићевој драми.

У представи игра познати глумачки ансамбл Новосадског позоришта, а на сцену се сада враћа и његов некадашњи члан Арон Балаж, који игра Василија Шопаловића.

- Где се налази граница између позоришта и живота? Позориште инспирацију стално црпи из живота, док живот често личи на позориште. Заједничко им је то да и у једном и у другом случају треба постићи циљеве, савладати препреке, решити проблеме, односно преживети. Овај комад се не разликује пуно од тога. Мештани и новопридошла путујућа трупа желе само једно. Да преживе. Али, као и живот, позориште је пуно изненађења, па се поставља питање: Где је редитељ? Где је инспицијент? Где сам ја? Чика Шекспир је то срочио много боље од мене, и каже: „Свет је позорница на којој свако игра своју улогу“ – каже Арон Балаж, поводом своје нове улоге и ове представе.

Поред њега, у улогама су: Ливиа Банка, Анабела Ходик, Бенце Чаба Кемивеш, Золтан Ширмер,  Даниел Хуста, Роберт Ожвар, Атила Немет, Силвиа Крижан, Регина Сабо, Терезиа Фигура, Агота Ференц, Фани Дупак, Леа Грешак Мезеи, Адам Ађаш, Бењамин Варга, Роланд Ласло, Даниел Дудаш и Даниел Тот.

Међу овим глумцима су и студенти завршне године глуме на мађарском језику Академије уметности у Новом Саду.

Н.П-ј.