Новац уложен у старе занате вишеструко се враћа
У Занатском дому у Новом Саду је 24 предузетника добило новчане подстицаје за развој старих и уметничких заната.
Новац за подршку онима који од заборава чувајау традиционалне и уметничке занате у висини од три милиона динара обезбедио је Покрајински секретаријат за привреду и туризма из буџета АП Војводине, за капиталне инвестиције и куповину репроматеријала.
Уговоре о новчаним подстицајима занатлијама и предузетницима је уручио покрајински секретар за привреду др Ненад Иванишевић, који је указао да је било много више пријава него што је било обезбеђено новца, те ће се Покрајински секретаријат за привреду и туризам потрудити да се обезбеди још новца и до краја године објави још један конкурс.
- Када говоримо о старим занатима, мислимо не само на то да они који се њима баве буду присутни на туристичким манифестацијама, већ и да се развијају, запољшавају нове људе и, истовремено, чувају традицију - истакао је др Иванишевић. - За нас у Секретаријату подршка старим занатима предузетништву и социјалном предузетништву најважнији је део посла и трудићемо се да максимално помогнемо људима у тим сегментима привреде јер сваки уложени динар у занате вишеструко се врати.
По речима председника Удружења занатлија Новог Сада и Сремских Карловаца Славка Новаковића, новчани подстицаји представљају потпору занатлијама. Он је истакао и да је Покрајина и лане новчано помагала занатлије, али да је ове године обезбеђено више новца те је и број оних који су добили подршку већи.
- Сваки динар уложен у старе занате враћа се и до два и три пута, а осим што занатлије отварају радње, они позитивно утичу и на запошљавање јер отварају нова радна места - казао је Новаковић. - Ипак, да би занатство било постављено на добре основе, неопходан је закон о занатству који наша земља, нажалост, нема. Трудимо се да занатство опстане и да се развија, али извесно је да се без законске регулативе ова грана привреде неће развијати на прави начин .
Међу добитницима подстицаја је и Јелена Пинћир из Новог Сада, која је пре четри године отворила Радионицу за израду чоколадних производа „Чоколатела Јелена”. Оно што је за овуу радиницу важно је то што се чоколадне пралине и торте припремају на старински начин.
- Све радимо ручно, мама, ја и још једна радница, не користимо брашно, кремове и шлаг, већ само путер, орашасте плодове и филове које кувамо са јајима. За даљи рад, сигурно је, пуно ми значи подстицај који сам добила - казала је Јелена Пинћир и навела да посла има, а да ће новац који је добила - 150.000 динара, искористити за куповину репроматеријала.
- У Војводини се број занатлија не мења и има их 55.000 - рекео је Славко Новаковић. - Од тог броја у Новом Саду има 12.000 занатлија, који упркос великим проблемима у пословањеу током пандемије ковид-19 нису затварали радње. Занатлије улажу у себе и своје фирме, то је њихов посао, али и много више од тога и неће олако да затворе врата радионице.
Ерика Фичор из Суботице је већ 33 године активан занатлија и има радњу у Суботици, а у „Кожној галантерији” праве се каишеви, торбе, новчаници, опрема за бајкере и кућне љубимце. Производи који су у понуди, рекла је Ерика Фичор, имају муштерије, а новчани подстицај од Покрајине - 100.000 динара, искористиће за куповину репоматеријала.
- Задовољна сам што сам прошла услове конкурса и добила подстицај. Ово је први пут да сам учествовала на конкурсу, а до сада се нисам јављала, мислећи да могу све сама да обезбедим. Међутим, како године иду, видим да ми је потребна подршка са стране - рекла је Ерика Фичор, указујући да у њеној радњи ради пет запослених.
Марија Гашпаровски из Селенче бави се лицидерско-воскарским пословима, има радњу у којој настају медењаци, бомбоне, лицидерска срца... Ове посластице продаје свуда - на сајмовима, продајним изложбама у земљи, али путује и у иностранство.
- У послу сам од 2013. године, када сам са супругом покренула породични посао. Имамо пчеле па смо производњу меда повезали с лицидерским и воскарским занатом, да бисмо имали додатни извор зараде, и у том послу немамо испомоћ већ све радимо муж и ја - казала је Марија Гашпаровски.
З. Делић