Ана Драгосављевић: До млађе публике и кроз друштвене мреже

То нешто значи, и не треба ни сумњати да је неспорно заслужено. Основне студије у Белгији је Ана Драгосављевић завршила више него успешно, и уписала мастер, а понуђена јој је и прилика за докторат, што се не догађа свима. Током школовања је имала просек оцена због којег је била ослобођена плаћања школарине, а основне студије је у јуну завршила са истакнутим успехом. Тако је љубав према клавиру, која се јавила још од њене четврте године, довела до тога да се прво ноте науче, па тек онда слова, а касније донела прегршт лепих тренутака и успеха у каријери која је тек у замаху.

Прича о белгијском школовању почиње тако што је само месец дана пре матуре Ана Драгосављевић дознала да је на том конзерваторијуму почео да предаје познати украјински пијаниста и професор Сергеј Еделман, и то је потакло да се пријави за пријемни, у последњем тренутку, и положила га је, и чак уписана као прва на листи.

Како је крочила на Краљевски конзерваторијум 2019. године у Антверпену, каже да је схватила је да то јесте место за њу. Ту студенти долазе са разних страна света, различити су по свему, једино их веже заједничка љубав и наклоност ка музици, што је више него довољно да се стварају добра пријатељства.

-  Одмах сам се осетила јако прихваћено. Систем образовања је много другачији, настава је практичније организована, и све је усмерено више ка клавиру. Имамо јогу, Александер технику, јер је све посвећено развоју уметника, затим плес и глуму, да би развили све наше способности. То је потпуно страно овде, та листа предмета која је нама у Антверпену обавезна - помиње Ана Драгосављевић.

Још док је похађала часове клавира код професорке Милене Апић у МШ „Исидор Бајић”, Ана Драгосављевић се такмичила, освајала прве и друге награде на републичким такмичењима, била међу награђенима и на Меморијалу „Исидор Бајић„.

- Такође сам се такмичила и у камерним саставима. Тај мој чувени трио „Доне“ је увек освајао прве награде. Трио је био састављен од кларинета, виолине, и клавира. Биле смо у класи професорке Ксеније Мијатовић Кором. Чланице су биле Ања Вујановић, виолинисткиња, Катарина Марјанов, кларинетисткиња, и ја - подсећа Ана Драгосављевић.

Још једно признање за све што је досад постигла стигло је Ани Драгосављевић од Сороптимист интернешенел фондације са седиштем у Антверпену, коју воде жене, и чији је постала лауреат за 2022 /2023. Кроз рад ове фондације, успешне и образоване, већ остварене жене, подржавају и боре се за образовање младих жена и девојчица, и за њихова права, објашњава Ана Драгосављевић, и истиче да јој је била велика част када их је упознала, и разменила са њима нека мишљења по питању жена и њиховог положаја.

- Чланице ове фондације изабрале су мене због квалитета мог извођења. Њима се допало моје извођење, а изабрале су ме и због мојих оцена. То ми је дало доста прилика за извођења – помиње Ана Драгосављевић.

Тренутно је ова млада пијанисткиња на мастер студијама извођаштва, на које се само двоје примају на годину, јер је то, како објашњава, посебан програм, који је усмерен ка томе да се формира подијум извођач, док постоје и смерови за оркестарског извођача, затим педагогија, корепетитори, и други.

- Ове године јер било баш пуно наступа и прилика за то. Ево сад сам свирала у највећој концертној сали „Де Сингел“ у Антверпену, где сам иначе имала и дипломски концерт, а ту привилегију добијају само студенти са највећим просеком, тако да је то била велика част. Овог пута је у питању био пројекат „Дебиси маратон”, на којем су се свирали сви његови прелудијуми. Поред тога, компонујем и синхронизујем музику за документарни неми филм из Првог светског рата, и тај пројекат ће бити реализован у мају. Филмска музика је оно што мене интересује уз клавир – помиње наша саговорница.

Иначе, сви велики уметници долазе да наступају у Антверпену. Ана Драгосављевић помиње да је током студија била једна од два млада амбасадора Конзерваторијума, који се бирају међу интернационалним студентима који знају и фламански и енглески језик. То јој је пружило прилику да  упозна многе уметнике на концертима које су држали, као чувени пијанисти Кристијан Цимерман и Марта Аргерич, и виолиста Разван Поповици.

Краљевски конзерваторијум у Антверпену је Ани Драгосављевић недавно у марту предложио да упише и докторске студије.

- Тамо су докторске студије другачије него овде. У питању је уметнички пројекат, који мора бити откривање нечег новог заједници и Конзерваторијуму. Има ту више тема и праваца, тако да сам сад тек у преговорима око тога. Али, моја идеја је заправо нешто што покушавам и сама да применим, а то је како један пијаниста - класични извођач, може да направи каријеру, изгради је, кроз социјалне мреже. Како може данас да се направи каријера, а да се не иде оним типичним старим путем, као некада, на којем је све утабано. Припремаш се, идеш на такмичења, и загарантована ти је каријера. Сада то више није тако, па би моја тема била да ли постоји неки пут, с којим сваки млади уметник може да се пробије, и дође до шансе да изводи своју музику – објашњава Ана Драгосављевић.  - Увек је класична музика повезана са старијом популацијом. Ја сам почела да постављам своја нека извођења на Инстаграм, и добила сам јако велику подршку, и наших великих уметника, али ми је најзначајније што се јављају млади људи, tinеjyеri, који би то да слушају.

Тако је и сама Ана Драгосављевић део тог идејног пројекта за докторску дисертацију, а како каже, резултат ће се видети касније, и показати да ли каријера може да се води на тај начин, или једноставно класични свет захтева нека одређена правила. За отприлике годину дана, докторска теза би требало да буде предата. Засад је тренутно то само још идеја која треба да се формира, додаје Ана, а у томе помажу професори, који је усмеравају како да је развија.

На питање хоће ли друштвене мреже и њој отварати пут за нове концерте, она одговара да се нада томе, али да је за сада задовољна приликама које јој Конзерваторијум пружа за извођења.

- Јако волим Србију, али јако волим и што сам имала прилику, и још је имам, да се образујем у Белгији. Усавршила сам енглески, па сам научила још један језик, осамосталила сам се, упознала толико дивних људи. Променила сам се сигурно, тако да је то добро искуство – истиче Ана Драгосављевић.

Н. Пејчић