Отварање изложбе "Мали огледи из марљивости"

Како је аутор написао у тексту за своју нову изложбу, након 25 година стваралаштва у пољу скулптуре и просторне инсталације, последњих година се окренуо првенствено сликарству које је њему ближе  схватању инсталације него класичном сликарском изразу.

"Сам процес настанка ових инсталација почиње далеко од друштвене вреве и личне животне драме потенцијалног гледаоца и било каквог друштвеног ангажмана мене као аутора у виду свакодневних колажа и слика на папиру сабраних у циклус "Мали огледи из марљивости", објаснио је уметник Шкулец.

Даљом разрадом, ови ескапистички искази прерастају у сликарске инсталације конструката који су грађени од низа монохрома истих димензија у виду привремених слика које постоје као недељиве целине само у процесу саме презентације у галеријском простору.

"Овакви радови се сврставају у циклус "Уметност за друге људе". Све заједно ови радови су својеврсна похвала ескапизму као основном ставу мог тренутног уметничког ангажмана", закључио је аутор изложбе.

 Растислав Шкулец (Луг, 1962), завршио је Академију уметности - сликарски одсек 1989. године у Новом Саду, када је постао члан СУЛУВ-а. 

Један је од оснивача друштвене организације "Жута кућа", 1988. године, из Новог Сада. Током 1990. заједно са Зораном Пантелићем, Шкулец је основао уметничку  групу  "Апсолутно скулптурално",  која је касније прерасла у "Асоцијацију Апсолутно", где је био активан до 1996.  Током периода 1996-2000. године радио је на пројектима и акцијама концептуалног карактера оснивањем псеудо групе "Апсолутно фракција", а и даље се интензивно бавио скулптуром, сликарством и цртежом.

На уметничку сцену се вратио 2000. године  самосталном изложбом скулптура у галерији "Златно око" у Новом Саду.

Учествовао је на ликовним колонијама - Вајарски симпозијум „Terra“ у Кикинди  (1993), "Ликовни сусрети - Трагом Паје Јовановића" у Вршцу (2005), док је у Апатину 2008. године изводио велику скулптуру за јавни простор. 

Од 1986. године учествовао је на неколико стотина колективних и више десетина самосталних изложби у земљи и иностранству, и лауреат је многих награда за свој рад (2015. “К.М Лехотски“ Галерије “Зуске Медвеђове” - Бачки Петровац и Бијенала словачких уметника у Србији за најбољу изложбу 2013-2015, 2017. - Награда за ликовну уметност „Сава Шумановић“, као и 2022. Откупна награда Бијенала “Ликовна јесен 2022”).

Тренутно уметник ради као ликовни педагог у основним школама Војводине, у околини Новог Сада - „Вељко Петровић“ у Бегечу и „Мирослав Антић“ у Футогу.