Христос васкрсе! Срећан Ускрс!

Васкрс је суштина хришћанског учења, а поред верника СПЦ овај празник данас обележавају и Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Јапанска и друге православне цркве.

У Србији је обичај да васкршње славље почне одмах после јутарње службе, а тада се верници поздрављају речима "Христос Васкрсе-Ваистину Васкрсе".

Ускршњим слављем за вернике се завршава најстрожи Велики пост који се највише дана пости на води, а обичај је да васкршња јаја буду први мрсни залогаји.

За хришћане је празник Васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.

Васкрсење Исуса Христа је темељ хришћанства и сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела.

Такође, васкрсење значи и почетак новог духовног живота у хришћанском искуству.

Исус Христос је, према јеванђељима и веровању, распет у петак, у суботу је лежао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.

"У Римљанима 6, 4-5. апостол Павле јасно повезује историјски акт Христовог васкрсења са новим животом - Као што уста Христос из мртвих, тако и ми у новом животу да ходимо. У Римљанима 8, 11. апостол говори о Духу Светом који је сила васкрсења Христовог, али и нашег новог бића. Сила васкрсења је победа над грехом у нама".

Према предању, у суботу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.

У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.

Хришћани верују да је прва особа која је срела васкрслог Исуса Христа била Марија Магдалена, као и да се касније указао и својим ученицима.

Васкрс се увек прославља у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, на основу одлуке која је донета на Никејском сабору 325. године, коју и данас поштују све православне цркве.

По јулијанском календару Васкрс најраније може пасти 4. априла, а најкасније 8. маја, док по грегоријанском календару од 22. марта до 25. априла, што чини Васкрс покретним празником.

Верници СПЦ, Васкрс обележавају три дана, а црвеним словом у црквеном календару, су поред првог дана, обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

Васкршња јаја се, према обичајима, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Прво офарбано јаје се према народним обичајима сматра, "чуваркућом", односно заштитником куће и здравља, и обичај је да се чува до наредног Васкрса.

Према веровању, Марија Магдалена је римском цару Тиберију поклонила прва јаја, када је дошла у Рим са поруком о васкрсењу Исуса Христа.