Две трећине раста инфлације због виших цена хране и енергената

Месечна и међугодишња инфлација у марту је у складу са изнетим пројекцијама Народне банке Србије за прво тромесечје, саопштила је централна банка.

Посматрано у односу на март 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су, према подацима Републичког завода за статистику, за 25,4 одсто, што је у највећој мери последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.

Месечну динамику кретања инфлације у марту, слично кретањима из prеthodnog месеца, обележио је пре свега раст цена хране, а у мањој мери и цена у оквиру базне инфлације.

Цене прерађене хране су у марту у односу на фебруар повећане за 0,8 одсто, што је мањи раст у поређењу с prеthodnim месецима, док су цене непрерађене хране порасле за 3,8 одсто, вођене вишим ценама поврћа.

Посматрано у односу на март 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 25,4 одсто, што је у највећој мери последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат.

У питању су пре свега преношење високих трошковних притисака из prеthodnog периода, као и негативних ефеката прошлогодишње суше у Србији и у већем делу Европе.

С друге стране, цене енергената су на месечном нивоу у марту забележиле благи пад од 0,1 одсто, који је у највећој мери био опредељен даљим падом цена чврстих горива, док су цене нафтних деривата у просеку остале непромењене.

Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у марту је износио 0,6 одсто.

Једини начин заустављања инфлације је подизање РКС

Брокер Владимир Ђукановић изјавио је данас да је једини јасан логички и математички начин заустављања инфлације подизање референтних каматних стопа и повећање незапослености.

Упоређујући инфлацију са канцером, напоменуо је да се морају предузети радикални и тешки процеси попут поскупљења новца, као и смањења привредног раста и потражње за производима како би се инфлација зауставила.

Напоменуо је да инфлација у Европи износи око 10 одсто, код нас око 16 одсто, а у Америци око шест одсто, али да се користе различита мерила.

Инфлација на глобалном нивоу износи отприлике 10 одсто, што свакако није добро, додао је Ђукановић.

Међугодишње посматрано, базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) и даље се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације и у марту је износила 11,3 одсто, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.

Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће се инфлација од другог тромесечја наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године, и да ће се крајем године наћи на двоструко нижем нивоу у односу на актуелни.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у prеthodnom периоду, успоравање увозне  инфлације, као и нижа екстерна тражња у условима очекиваног успоравања глобалног привредног раста.