Само половина пољопривредника пријављена на Е-Аграр

Јавни позив трајаће до 31. маја, па би пољопривредници који нису обавили регистрацију у е-Аграр требало да пожуре, јер уколико се не налазе на списку е-Аграр неће добити подстицаје.

До сада су у е-Аграру, према проценама Независне асоцијације пољопривредника Србије, налази око 220.000 газдинстава од, према статистици, око 450.000 газдинстава.

Ратарима би годило да новац што пре стигне јер предстоји пролећна сетва за коју им недостаје новац за репоматеријал, па би зато било добро да се остваре обећања Министарства пољопривреде да ће се новац исплаћивати одмах, према редоследу пријава о регистрацији газдинстава на платформи е-Аграр.

Председник Управног одбора Независне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић изјавио је за „Дневник” да су пољопривредници у ишчекивању како ће платформа за пријаву субвенција фукционисати јер су имали проблема приликом регистрације газдинстава.

- Требало је добро познавање рада на рачунарима и малобројни су они који су се снашли и самостално пријавили .Највише пољопривредника тражило је помоћ од појединаца који су услужно радили тај посао за новац - казао је Јакшић.

Пољопривредници, истакао је, који имају комерцијална газдинства и у систему су ПДВ-а нису имали проблема приликом регистрације јер су за њих то радиле књиговође, бесплатно, и та група земорадника сигурно је уписана у е-Ааграр. - Остали су да се региструју пољопривредници која имају мала и средње величине газдинства, па уколико се заиста крене одмах са исплатом субвенција имају разлога да пожуре са пријављивањима. 

Пољопривредник млађе генерације Александар Летић казао је да је успео да се пријави на е-Аграр, али захваљујући супрузи.

- Иако сматрам да сам довољно писмен и разумем се у информационе тегнологијер, ипак ми је требала помоћ. Многи из моје генрације, мада користе рачунар, имају мобилне телфоне и налазе се на друштвеним мрежама, тражили су да им други покажу како да се пријаве. Било је и солидарности па се помагало онима који се апсулутно не разумеју - казао је Летић. 

Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин каже да је требало много више времена да се пољопривредници припреме за електронско пријавњивање газдинстава јер за многе су нове технологије непознаница.

- Мало је било времена да се пољопривредници упознају и науче како да одраде тај посао. Систем је добар, ако је осмишљен заиста да би се подаци брже ажурирали и земљораднци брже добијали подстијце - казао је Галетин, али је навео да очекује да ће се у наредном периоду платформа још дорађивати.

Оваквих примера има пуно, али има и оних где пољопривредници плаћају услугу пријављивања. Посебно тога има по селима. Пољопривредници са којима смо причали кажу да постоје обавештења на стаблима дрвећа коме се треба обратити. У неким мањим местима ни не треба такво оглашавање јер се сви међусобно познају и информације се брзо шире.

Они који раде услужно регистрацију кажу да је плафторма сигурна, поуздана, да не постоји могућност злоупотреба, али да треба времена и до сат да се упишу подаци, посебно кад се не уписује једна парцела већ 10, 20 па више, јер се онда за сваку парцелу подаци посебно уписују.

Мада су ратари љути што им треба помоћ да се региструју, из њихових прича се може сазнати да ће у е-Аграру бити и корисни подаци за пољопривреду уопште. Знаће се колико има земљорадника који обрађују своје и туђе њиве, односно колико власника ораница издаје њиве у закуп. Ти подаци су се до сада само нагађали. Сада у е-Ааграру мора се скенирати или приложити уговор о закупу са потписом.

Даље, у пољу радна активност понуђено је неколико опција: да ли се пољопривредник бави искључиво пољопривредом, ради пољопривредне послове више од 50 одсто, мање од 50 одсто да ли је пензионер или старији од 65 година. На основу тих података требало би, између осталих, и да се добије податак колико имамо пољопривредника којима је то занимање и извор прихода, а колико оних који се тим послом баве споредно.

Има и других питања, попут оних које се односе на наводњавање и противградну заштиту, где се у поља наводе површине које су заштићене од временских непогода, односно које се заливају. З. Делић