Српски банкарски сектор није у директном ризику од пропадања
БЕОГРАД: Српски банкарски сектор није у директном ризику од пропадања, јер америчке банке, које су ове недеље банкротирале, не послују на нашем тржишту, као ни швајцарска "Креди Суис" банка, али свакако постоје индиректни ризици, изјавио је за Танјуг декан ФЕФА факултета професор Милан Недељковић.
"Индиректни ризици који постоје за Србију односне се на пословање наших компанија и стартапова, јер тренутна клима на међународном тржишту није повољна, што значи да могућност добијања капитала од страних фондова, који чине значајан сегмента којима се финансира домаће технолошке компаније, постаје доста ограничен", навео је Недељковић.
Узроци потенцијалних проблема у банкарском сектору, су другачији него што су били 2008 године. Тада је постојао проблематични квалитет активе у банкарском сектору, који је условио да дође до проблема и захтевао одговарајућу реакцију монетарних власти у Америци и у Еврозони.
Када је у питању Креди Суис, проблем је настао када су се америчке банке нашле у центру пажње прошле недеље с једне стране, док с друге стране у последње две године ова банка је остварили лош финансијски резултат. Случај америчких банака Силицијумске долине (СВБ) и Сигначер банке у Њујорку је другачији. "Ситуација у банкарском сектору, је последица психологије људи. СВБ банка не би се затворила у петак да њени депоненти нису осетили висок ризик и почели да повлаче своје депозите, тако да банка није имала довољно ликвидности у том тренутку да може да измири све захтеве за подизањем новца" додао је.
Поруке европских централних власти и директора Креди Суис упућене су ка грађанима како би се умирили и позвали да не повлаче своје депозите у тим банкама. Према америчкој регулативи, депозити у Сигначер и СВБ банци били су осигурани до нивоа 250.000 долара, док они чији су били преко тога потенцијално се suočavalli са неким губитком. Активности које је преузео амерички Фед и које је преузела швајцарска централна банка, усмерене су сада на стабилизацију тржишта и на умиривање инвеститора и клијената банака, како би се спречило даље подизање депозита.
Недељковић је додао да након 2008. године донете измене у банкарској регулативи, захтевају од банака да морају да испоштују различите захтеве у погледу количине капитала које имају, као и у погледу ликвидности.
"Грађани увек треба да буду забринути, ситуација је таква да је тржиште нестабилно. Сигурно је да постоји један ниво повишеног ризика на тржиштима, који је проузрокован банкарским сектором", додао је он.
Када је Србија у питању рекао је да наша Народна банка ради на супервизији банака, тако што прати њихов рад, а случају појаве проблема са ликвидношћу, она може да интервенише, као што је то сада интервенисала швајцарска централна банка. Уколико се појави проблем са ликвидношћу, што је до сада мала вероватноћа, НБС може да интервенише и да обезбеди неопходна средста како би помогла банкама, додао је за Танјуг.