Мила Турајлић: Кад сте документариста уђете људима у живот

Турајлић је рекла Танјугу да је управо дошла из Њујорка где је њен документарни диптих "Несврстани и Филмске гериле" имао њујоршку премијеру на Универзитету Колумбија.

Диптих ће потом бити приказиван од 13. до 22. марта у Дворани Културног центра Београда, уз пратећу изложбу "Југословенска сведочанства о Алжирској револуцији – архивски омнибус“ која ће бити отворена 18. марта у Музеју афричке уметности.

Диптих се састоји од два дугометражна филма, који су архивско путовање кроз процес стварања пројекта Трећег света, на основу раније неприказаних 35 милиметарских филмских материјала Лабудовића, сниматеља Филмских новости који је пратио председника Југославије Јосипа Броза Тита 30 година. 

Први филм у диптиху посвећен је настанку Покрета несврстаних и Самиту који је одржан у Београду 1961. године, док други филм садржи архивске материјале које је Лабудовић снимио током три година алжирског рата за независност.

Турајлић је рекла да је одувек хтела да прави филм о Покрету несврстаних, пошто се сећа самита 1989. у Београду, на коме се био појавио либијски вођа Муамер Гадафи са две камиле, што је условило да у њеној машти остане нешто чему је хтела да се врати као причи "око које је постојала невероватна енергија".

Наводећи да је са првим филмом "Цинема Цомунисто" (2010) била позвана у Алжир 2013. године, Турајлић се присетила како је са филмским радницима из несврстаних земаља одмах почела да прича "истим политичким језиком".

Брзо се разумемо и кад отпутујете у земљу са традицијом нестврстаности. Кад кажем Југославија дешава се препознавање. То ме занимало да ухватим у филму, рекла је Турјалић.

Према њеним речима, приликом приказивања у Алжиру "у сали људи су плакали гледајући" њен филм.

Југославија је играла велику улогу у алжирском рату за ослобођење, била је прва земља која је признала независни Алжир. Људи реагују на причу о Југоославији на интензиван начин, приматила је редитељка.

Турајлић је подсетила да је Тито послао Лабудовића у Алжир који је провео уместо планирана три месеца три године правећи записе о алжирској борби против Француза.

Закључио је да не може да остави народ док не стигне слобода. Снимио је око 83 километара филмске траке, то је драгоцен mattеrijal. То је заиста гест солидарности спрам ослободилачког покрета у Алжиру. Њега цене као 'филмско око' алжирске револуције, рекла је Турајлић.

Подсетивши да је имала срећу да стварајући филм проведе три године радећи са Лабудовићем, пре него што је преминуо у 90. години, Турајлић је оценила да је њој то "била важна авантура, и сигурно и њему".

Кад сте документариста уђете људима у живот, приметила је синеасткиња.

Турајлић је навела да су Лабудовић и њему слични били људи привилеговани да присуствују интимним тренуцима моћних личности, али су "остали верни кодексу части и то није за њих материал за таблоидна препричавања".

У њеним филмовима појављују се људи који су након распада Југославије остали као последњи носиоци приче о њеној прошлости.

Стеван је био последња особа који је тој архиви могао да да причу како је настала, да ми пренесе шта су радили као сниматељи, са којом идејом и вером. Заиста су веровали у пројекат Југославије и солидарности Југославије и других земаља, навела је Турајлић.

Од лекција које је научила током свог рада је истакла Лабудовића који је њој био "отелотворење једног геста, као човек који је био партизан, и послан да снима други рат рекао да тај народ не оставља".

Турајлић је истакла да је искуство било драгоцено и зато што се ретко дешава да када се бави архивским материјалом "оригинални сниматељ, аутор пристане и учествује у раду", што је прилика која јој се вероватно неће указати поново.

Турајлић је додала да у депоу Филмских новости постоји 26 ролни са Београдског самита Несврстаних 1961. године, од чега су већи део говори, али само као неми материјали.

Пронашла је и француску и америчку репортажу, и у извештају западних новинара је приметила "подсмех са којим препричавају самит".

Пошто је у Радио Београду пронашла оригинални звук са самита уз помоћ фирме из Лондона која запошљава читаче с усна, Турајлић је успела да споји видео и тон.

Говорећи о Несврстанима, Турајић је истакла значај у међународној политици идеје трећег пута, када су се између САД и Совјетског Савеза "мале земље ујединиле, што није било у интересу ниједне велике силе".

Према њеним речима, и данас смо "лишени слободе да се мисли о трећем путу", а пре годину дана један алжирски дипломата јој је рекао да је раније тема са којом се бавила у филмовима била "фолклорна а сада је политичка", и да се "реактивирала потреба да се о томе зна".

Говорећи о филму "Синема комунисто", Турјалић је рекла да је филмски оператер Лека Константиновић водио дневнике о томе шта је Тито гледао, и да је установила да је за 32 године одгледао 8.801 филм.

Тито је, како је навела, одгледао сваки журнал Филмских новости, а поред вестерна, гледао је и мјузикле, комедије, јапанске филмове.

Турајлић је била посебно поносна што је некадашњи шеф дипломатије Југославије Будимир Лончар приликом београдског приказивања диптиха прошле године на њен позив дошао и поздравио публику, подсетивши да је "емоција са којом се обратио Београду, где су му се родила деца, била невероватна".

Филмом "Друга страна свега" (2017) Турајлић је хтела хтела да исприча о породичном стану, који је подељен после Другог светског рата, а почела је да се пита о избору животног пута ког је њена мајка, универзитетска професорка Србијанка Туралић направила, која је деведесете године провела протестујући на улици са својим студентима.

Стан је био окосница, али је филм о наследству материјалном и моралном. Причам о њеном ангажману и филм је постао много личнији него што сам сањала, навела је Турајлић.

Она је истакла да јој је драго што се на фестивалима признаје равноправност документарног и играног филма, јер су "људи гладни аутентичног, стварног, животног".

Документарни филм у овом тренутку филмски језик успешно користи. Играни филм је под диктатом новца ког све мање има, отишли су у огромне блокбастере и франшизе. Отворио се простор за нешто што куца живо. Више уживам у документарним него играним филмовима, навела је ауторка.

План је да на јесен у Францукој и Америци буду приказана њена остварења, а након тога на телевизији Ал џазира, што је прилика "да публика широм арапског света види те филмове".

Присетивши се савета редитеља Дарка Бајића да се након првог успешног филма не понавља, Турајлић је истакла да сваки пут трага за новом формом, "сваки пут крећеш из почетка".