НБС повећала референтну каматну стопу на ниво од 5,75 одсто

У саопштењу НБС се наводи да за овакву одлуку Извршни одбор имао у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту.

Инфлација у Србији је у јануару на месечном нивоу износила 1,4 одсто, а међугодишње посматрано 15,8 одсто, што је било у складу с очекивањима Извршног одбора. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

НБС на овај начин доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције. Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности. Притом, од динамике заоштравања монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке зависиће и кретања на међународном финансијском тржишту и токови капитала према земљама у успону.

Опрезност монетарне политике је неопходна и због и даље присутних геополитичких тензија. Поред тога, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у prеthodnom периоду, заједно с тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, још утичу на раст базне инфлације у већини земаља.

Према фебруарској средњорочној пројекцији, очекује се да ће међугодишња инфлација остати повишена, након тога инфлација би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године и повратак у границе циља средином 2024. године. Када је у питању економска активност, према актуелној пројекцији Народне банке Србије, бруто домаћи производ Србије ове године оствариће реални раст у распону од два до три одсто.