Сателит, радничко насеље модерног имена
Након Другог светског рата Нови Сад је почео убрзано да се развија, а дотадашње периферије града полако да се стапају у нову урбану целину. Кварт, занимљивог имена – Сателит, изграђен је управо након рата, иако су у источном делу данашње четврти још 1952. године постојале куће.
Назван је по небеским телима, сателитима, који су пратиоци планетама у свемиру, пошто је и то насеље када је изграђено било пратилац Новог Сада. Осим тога, инспирација је била и велика свемирска трка између Сједињених Америчких држава и Совјетског Савеза (од 1957. до 1975. године) која је будила радозналост читавог света, па тако и Новосађана.
Како објашњва директор Историјског архива Града Петар Ђурђев, изградња централног дела данашњег Сателита почела је 1956. на 1957. годину, када су саграђене прве куће на подручју данашњег Малог Сателита, односно Тозиновца. Те куће су изграђене на иницијативу тадашњег градоначелника Тодора Јовановића Тозе.
– Пошто се град убрзано развијао, привреда је захтевала све више радника који су се досељавали и запошљавали се у „Новкабелу”, „Петру Драпшину”, Покрајинској болници, „Југоалату” и „Нафтагасу”, а нису имали кров над главом. Због тога је на иницијативу Тозе Јовановића почела изгадња приземних јефтиних станова – каже Ђурђев, додајући да је од своје изградње Сателит имао карактеристике радничког насеља, првобитно са оскудним приземним кућама, окруженим пољима кукуруза и пшенице, а касније су изграђене комфорне вишеспратне стамбене зграде, пијаца, школа, вртићи и продавнице. – По градоначелниковом надимку су житељи назвали овај део града Тозиновац, док се данас тај део зове Мали Сателит. Градња је почела 1956. године, а већ годину дана касније су се усеили први станари. Изграђено је пет пералелних улица , које у почетку нису имале називе, већ су биле означене бројевима. Касније су им дати називи Милоја Чиплића, Ђорђа Крстића, Исидоре Секулић, Стевана Петровића Брилета и Живка Радовановића. У тим приземним објектима су били спојени једнособни и двособни станови, без водовода и канализације, али с бунарима у дворишту.
У наредним деценијама грађене су нове четвороспратне стамбене зграде, које су биле комфорне, али још увек испод нормалнх стандард. У то време изграђене су улице Антона Урбана, Анђе Ранковић, Стевана Момчиловића и Стевана Хладног.
У плану нова школа
Сателитска пијаца је била „дивља“ све до легализације 1968. године, а пре него што је изграђена фабрика „Минаква”, на месту изворишта минералне воде постојала је чесма где су мештани редовно долазили да наточе лековити напитак. Основну школу насеље је добило 1962. године која се најпре звала „Борис Кидрич”, по народном хероју због чије је смрти проглашена општенародна жалост од 11. до 14. априла 1953. године, док данас носи име Милоша Црњанског. У плану је да на месту те образовне установе буде изграђена нова и већа.
Као и остатак Новог Сада, скромни Сателит се последњих година променио. Посебан утицај имала је изградња Булевара Бате Бркића, који се протеже од Булевара Јована Дучића до Футошког пута те је на потпуно нов начин спојио Сателит с остатком Новог Сада и удахно му нови живот.
С. Ковач