Рибњак „Језеро” у Бачком Јарку  привлачи пецароше из целе земље

Постоји безмало 25 година и уређује га и негује Удружење спортских риболоваца „Језеро„, основано 1998. године, када су почели и први ископи на језеру. Према речима члана поменутог Удружења и члана Управног одбора Зорана Босанчића, комплекс је у почетку имао само велико језеро, а касније су ископана још два: средњи, на ком пецају деца узраста 10 до 15 година и мали, за најмлађе, који ту пецају на пловак.

-  Средње језеро је 0.6 хектара и ископали смо га пре четири године, а  служи нам за све видове риболова, па ко шта воли - рекао је Босанчић. - На великом језеру се искључиво пецају амур и шаран, да ли голаћ или крљуштар, параболик и „фидер„ системом, а покрива један и по хекатар. Ту организујемо и такмичења за одрасле, с обзиром на то да има доста великих риба, али могу да учествују и млађе генерације уз обавезно присуство одраслог лица. Прошле године смо организовали са Удружењем „Амбер Алерт” спортско takkmičеnjе за децу до 14 година, а угостили смо и децу са Косова и Метохије, који су били у посети у Новом Саду. Више су то дружења и упознавања него такмичења, а долазе нам риболовци из целе Војводине и неких крајева Србије. Долазили су нам чак из Мађарске, Румуније, Хрватске...

Како каже, у језеру се налазе и друге врсте, нарочито бела риба попут мелеза и бабушке, алохтоне врсте из Азије, а ту су и грабљивице: сом, смуђ, штука, па чак и бас, исто увежена риба која и није толика „напаст”, као остале које су ушле у воде. Ту су и црвенперке, бандари и деверике.

- Сваке године покушавамо да обнављамо рибљи фонд, ипак се она стално пеца - прича наш саговорник. - Порибљавамо више пута годишње, зависи од количине рибе коју проценимо да имамо у језеру. Недавно смо пустили шарана од 15 килограма, а најтежа риба која је пуштена пре 15 година је амур и тежио је 26 килограма. Најтежа упецана па пуштена риба мислим да је шаран, 24.5 килограма. 

С обзиром на то да се у рибњаку пеца по принципу „ухвати па пусти”, Босанчић каже да су имали покушаје крађа, па чак и од стране професионалаца. Неке покушаје рибокрађе успели су да спрече, неке нису, но сада су покривени и камерама, рибочуварска служба је на језеру 24 сата, те су тај проблем успели да сведу на минимум. Рибу хране само у јесен, јер се током године за исхрану побрину риболовци. Доносе спот или бојилу, куглицу која се кува и спрема од разних састојака. Оно што их сада чека је ревитализација после 25 година.

- Били су нам професори са Природно - математичког факултета у Новом саду и урадили су анализу воде, муља и бунара из ког сипамо воду и  дошли смо до закључка да нам је муљ на критичниом нивоу и да бисмо требали да урадимо ревитализацију - истакао је наш саговорник. - Оно је доста плитко, просечне дубине око 1,4 метра, па бисмо сада испустили воду, урадили селекцију рибе и продубили језеро на два до два и по метра, ако се за то стекну услови. Воду смо добављали из два бунара, но анализама је утврђено да један није исправан па смо морали да га затворимо. Надамо се да ћемо наићи на разумевање како општинских, тако и покрајинских власти, а већ имамо добре сигнале да ће нам помоћи.

Док смо шетали комплексом, могли смо да видимо да постоји 17 једнаких места за пецање, а унутар комплекса је доступно неколико летњиковаца за опуштање. Струје има, те се и кафа може скувати. А у води, приметили смо три чудна апарата, те нам Босанчић објашњава да су то аератори, којима у врелим летњим месецима обогаћују воду кисеоником.  Дозвола за пецање плаћа се дневно 1.000 динара, мада је то више и варијанта пикника за који ћете одвојити цео дан и уживати у чарима природног амбијента.

Ивана Бакмаз