Ribnjak „Jezero” u Bačkom Jarku  privlači pecaroše iz cele zemlje

Postoji bezmalo 25 godina i uređuje ga i neguje Udruženje sportskih ribolovaca „Jezero„, osnovano 1998. godine, kada su počeli i prvi iskopi na jezeru. Prema rečima člana pomenutog Udruženja i člana Upravnog odbora Zorana Bosančića, kompleks je u početku imao samo veliko jezero, a kasnije su iskopana još dva: srednji, na kom pecaju deca uzrasta 10 do 15 godina i mali, za najmlađe, koji tu pecaju na plovak.

-  Srednje jezero je 0.6 hektara i iskopali smo ga pre četiri godine, a  služi nam za sve vidove ribolova, pa ko šta voli - rekao je Bosančić. - Na velikom jezeru se isključivo pecaju amur i šaran, da li golać ili krljuštar, parabolik i „fider„ sistemom, a pokriva jedan i po hekatar. Tu organizujemo i takmičenja za odrasle, s obzirom na to da ima dosta velikih riba, ali mogu da učestvuju i mlađe generacije uz obavezno prisustvo odraslog lica. Prošle godine smo organizovali sa Udruženjem „Amber Alert” sportsko takkmičenje za decu do 14 godina, a ugostili smo i decu sa Kosova i Metohije, koji su bili u poseti u Novom Sadu. Više su to druženja i upoznavanja nego takmičenja, a dolaze nam ribolovci iz cele Vojvodine i nekih krajeva Srbije. Dolazili su nam čak iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske...

Kako kaže, u jezeru se nalaze i druge vrste, naročito bela riba poput meleza i babuške, alohtone vrste iz Azije, a tu su i grabljivice: som, smuđ, štuka, pa čak i bas, isto uvežena riba koja i nije tolika „napast”, kao ostale koje su ušle u vode. Tu su i crvenperke, bandari i deverike.

- Svake godine pokušavamo da obnavljamo riblji fond, ipak se ona stalno peca - priča naš sagovornik. - Poribljavamo više puta godišnje, zavisi od količine ribe koju procenimo da imamo u jezeru. Nedavno smo pustili šarana od 15 kilograma, a najteža riba koja je puštena pre 15 godina je amur i težio je 26 kilograma. Najteža upecana pa puštena riba mislim da je šaran, 24.5 kilograma. 

S obzirom na to da se u ribnjaku peca po principu „uhvati pa pusti”, Bosančić kaže da su imali pokušaje krađa, pa čak i od strane profesionalaca. Neke pokušaje ribokrađe uspeli su da spreče, neke nisu, no sada su pokriveni i kamerama, ribočuvarska služba je na jezeru 24 sata, te su taj problem uspeli da svedu na minimum. Ribu hrane samo u jesen, jer se tokom godine za ishranu pobrinu ribolovci. Donose spot ili bojilu, kuglicu koja se kuva i sprema od raznih sastojaka. Ono što ih sada čeka je revitalizacija posle 25 godina.

- Bili su nam profesori sa Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom sadu i uradili su analizu vode, mulja i bunara iz kog sipamo vodu i  došli smo do zaključka da nam je mulj na kritičniom nivou i da bismo trebali da uradimo revitalizaciju - istakao je naš sagovornik. - Ono je dosta plitko, prosečne dubine oko 1,4 metra, pa bismo sada ispustili vodu, uradili selekciju ribe i produbili jezero na dva do dva i po metra, ako se za to steknu uslovi. Vodu smo dobavljali iz dva bunara, no analizama je utvrđeno da jedan nije ispravan pa smo morali da ga zatvorimo. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje kako opštinskih, tako i pokrajinskih vlasti, a već imamo dobre signale da će nam pomoći.

Dok smo šetali kompleksom, mogli smo da vidimo da postoji 17 jednakih mesta za pecanje, a unutar kompleksa je dostupno nekoliko letnjikovaca za opuštanje. Struje ima, te se i kafa može skuvati. A u vodi, primetili smo tri čudna aparata, te nam Bosančić objašnjava da su to aeratori, kojima u vrelim letnjim mesecima obogaćuju vodu kiseonikom.  Dozvola za pecanje plaća se dnevno 1.000 dinara, mada je to više i varijanta piknika za koji ćete odvojiti ceo dan i uživati u čarima prirodnog ambijenta.

Ivana Bakmaz