Како се суперкорали Црвеног мора одупиру глобалном загревању
КАИРО: Корални екосистем Египта успева да избегне "избељивање" изазвано повећањем температуре воде, због веома старог феномена природне селекције.
У водама уз обалу Марса Алама, која се протеже скоро 250 километара на југоистоку земље, калеидоскопски екосистем врви од живота, пренео је "Монд".
Раже кокетирају са дубинама када се, неколико метара испод површине, рибице анђели или кловнови ушушкају у анемоне, клизе између горгонија, кљуцају многе вишебојне коралне полипе.
Корал се састоји од полипа, малих морских бескичмењака који живе у симбиози са алгама, зооксантелама, које полипу обезбеђују храну путем фотосинтезе.
Превисока температура воде доводи до одвајања корала и алги, а у одсуству алги, које му дају боју, корал бледи.
Стручњаци Међувладиног панела за климатске промене процењују да ће, у свету топлијем са два степена, 90 до 95 одсто коралних гребена, који су дом за 33 одсто морских врста и који обезбеђују егзистенцију за пола милијарде људи у свету, умрети.
Већ је, између 2009. и 2018. године, умрло 14 одсто корала на планети.
Док се Црвено море постепено загрева према Аденском заливу и његове воде се генерално загревају вишом стопом (0,5 степени Целзијусових по деценији) од глобалног тренда (око 0,3 степена Целзијусових), екосистем гребена овог мора са својих 4.500 километара обале - одолева избељивању.
Феномен је повезан са обликом природне термалне селекције која датира из последњег глацијалног максимума, пре око 20.000 година.
Ледене капе су се згуснуле, ниво мора је пао, плитки мореуз Баб-ел-Мандеб, на улазу у Аденски залив, изоловао је Црвено море од Индијског океана, претварајући га у језеро.
"Пре око 8.000 година, ниво мора је порастао, вода је поново могла да пређе мореуз. Због мале дубине вода је била веома топла, између 33 степена Целзијусових и 34 тепена Целзијусових. Само ларве корала отпорне на ову високу температуру могле су да прођу овај мореуз, који је деловао као баријера", објаснио је Маоз Фајн, израелски истраживач са Института за морске науке у Еилату.
Данас у северном делу Црвеног мора максимална летња температура воде износи 27,2 степена Целзијусових, тако да ове врсте живе знатно испод свог физиолошког максимума
"Током лабораторијских симулација на најотпорнијим родовима као што су порите или стилофора, чак видимо да и на 32 степена Целзијудових њихов метаболизам функционише боље, истакао је Фајн.