У МСУВ изложба награђеног Милана Ковачевића

Архитекта Милан Ковачевић је 27. добитник је награде за архитектуру „Ђорђе Табаковић” Друштва архитеката Новог Сада, најзначајнијег признања за архитектонско стваралаштво у Војводини. Награда се додељује од 1995, а носи име истакнутог новосадског архитекте Ђорђа Табаковића, једног од пионира модерне архитектуре на овим просторима. Ово највише признање Друштва архитеката Новог Сада, додељује се за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре, „појединцима или ауторским тимовима који делују у континуитету, за истакнута и плодотворна архитектонска остварења на територији Војводине, која су потврђена вредностима врхунског домета и која су имала у одређеном раздобљу прогресивни утицај на достигнуће, развој и друштвену улогу архитектуре„.

- Разнолика је типологија објеката који су били предмет пројектовања и грађења архитекте Ковачевића, од пословних и пољопривредних, преко објеката предшколског васпитања, до објеката студентског стандарда. Али, свакако је стамбена архитектура пре свега у фокусу његовог професионалног интереса и ту су његови домети највиши. Иако се у бројним стамбено - пословним зградама са потписом овог аутора никад не иде испод нивоа квалитета који је постао заштитни знак „Студија И„, ипак се својом особеношћу издвајају оне које су позицијом у ткиву града или специфичним програмским захтевима биле посебно инспиративне за аутора - наведено је у образложењу ове награде.

Милан Ковачевић (Нови Сад, 1971) је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду код проф. Бранислава Митровића и Петра Вуловића (1998). Од оснивања властитог пројектног бироа „Студио И” (2001) пројектовао је велики број стамбених и стамбено-пословних објеката, породичних кућа, као и бројне зграде других намена.

- Објекти му се одликују наглашеним ликовним сензибилитетом и пластичним обликовањем фасадних површина и детаља. Посебну пажњу поклања концепцијама стамбених јединица и колориту који је ненаметљив, али ефектан. Прихватајући нове материјале кроз богату продукцију објеката направио је искорак из устаљене праксе новосадске стамбене архитектуре у којој се већина аутора без поговора приклања жељама инвеститора. Последње две деценије Ковачевић је један од најплоднијих новосадских архитеката средње генерације - пише у његовој биографији.

Архитекта Милан Ковачевић и млађи аутори окупљени око његовог бироа „Студио И” су пројектовали и извели већи број стамбених објеката у којима се повремено осећа одређени степен засићења, како је наведено, али и стална жеља за иновацијама, посебно на плану фасадних платана и у организацији стамбених јединица.

- За нека од њихових дела можемо рећи да припадају новој модерној архитектури која раскида скоро сваки контакт са традицијом, као и да за собом остављају превазиђени појам духа места коме су у значајној мери биле окренуте генерације стасавале уз регионалну архитектуру седамдесетих година. Нека од дела ових аутора би се могла наћи у било ком делу планете, што може бити комплимент, али и критика. Ковачевић и архитекте из његовог бироа поштују економичност до највећих могућих граница, али не на рачун квалитета. Већ традиционалне армирано-бетонске конструкције значе уштеду у простору и материјалу. Тлоцрти су, сходно таквом размишљању, економични, логични и рационални. Резултати овог прагматичног приступа су, поред великог броја изведених објеката последњих година, када је то, због кризе, равно малом чуду, и релативно нижа цена објекта и његова економичност у експлоатацији. Тиме је остварен темељити циљ пројектантског рада са становишта инвеститора: постигнути односи гарантују добро улагање и обрт капитала, оправдање инвестиција и осигурање профита. Ослушкујући кораке будућности овај биро се труди да остане на висини свог задатка, а то је стварање квалитетне стамбене архитектуре. (...) - још је наведено о раду архитекте Милана Ковачевића.       

Н. Пејчић