Воша ремизирала на Карађорђу с Радником

Војводина јесте деловала организованије и за утисак са трибина знатно квалитетније у свим сегментима игре. Рано вођство гостију, међутим, актуелизовало је питање, које се кроз првенство повлачи, шта је колективу у пола белом, пола у црвеном још потребно да од првог минута крене пуним капацитетом у сусрет такмичарском изазову?

Радник практично маневар није ни имао. Прескачући средину терена дефанзивци су дугим пасовима тражили у нападу истуреног Макарића, који је уз помоћ Радуловића и Даноског, као и капитена Суботића, уносио немир у новосадску линију одбране. Тако су Сурдуличани и повели на истеку трећег минута. Траоре је изгубио дуел са  Макарићем на ивици шеснаестерца, Војводинино дете у дресу Радника је упослио Даноског који је савладао Царевића. Десетак минута престројавали су се домаћи играчи између два шеснаестерца, Чумић и Бареје нису пролазили у игри један на један, Малбашић је уловљен у офсајд замку, а Зукићев покушај у 12. минуту завршио је покрај стативе у гол-ауту.

Без подршке са севера

На утакмици са Радником Војводину је бодрило једва 800 гледалаца, далеко најмање у сезони. Изостала је најватренија подршка навијача са северне трибине, а њихови транспаренти, окачени на северној „фудбал се игра викендом“ и на источној трибини „Војводини су циљ пуне трибине, нећемо да играмо овакве термине“ дају одговор о разлогу бојкота навијача новосадског клуба.  

Коначно, у 19. минуту Чумић је вратио резултат на почетак. Трећи корнер извео је Зукић, а Чумић је спретно у гужви пред Ранђеловићевим голом, прихватио лопту и осми пут у првенству постигао гол за водећу позицију на клупској листи стрелаца.

До краја полувремена домаћи тим је позиционирао тежиште игре на половини гостију, а повољне прилике, као резултат прецизне комбинаторике Војводининог маневра пропустили су да заврше у складу са сопственом намером Чумић у 21. Малбашић после Зукићеве контре у 24. и Симић у 28. минуту, после употребљивог центаршута Барајеа.

Други део игре започео је аплаузом малобројних гледалаца на западној трибини Карађорђа, којим је за покушај пред противничким голом награђен Траоре. Све је штопер Војводине урадио у складу са фудбалским резоном, скочио је на центаршут Бјековића, главом захватио лопту, али је Ранђеловић фантастичним рефлексом зауставио лопту. Ништа мање није било узбудљиво у казненом простору Радника ни у 62. минуту: капитен Ђорђевић је центрирао с леве стране, Бараје је шутирао из прве покрај стативе, када су посматрачи већ видели мрежу како се тресе. У истом минуту, на другој страни, контранападом је запретио Радуловић, савладао је Царевића, али из офсајд позиције у тренутку пријема лопте. Осам минута касније Абубакар је из повољне позиције, након Радуловићевог центаршута, погодио Царевића и тако пропустио најповољнију прилику у другом полувремену за ново вођство свога тима.

Завршних десетак минута утакмице Сурдуличани су заиграли на одбрамбену карту. Док је Макарић на центру очекивао лопту, његови саиграчи су бедемом испред Ранђеловића чували нерешен резултат и један драгоцени бог на гостовању у борби за опстанак у суперлигашком друштву. Када Чумић у 90. минуту није успео да савлада Ранђеловића из пенала, после прекршаја Стевановића на Милошевићу, било је извесно да ће у томе и успети. 

Л. Бакмаз

Војводина – Радник 1:1  (1:1)

НОВИ САД: Стадион Карађорђе, гледалаца 800, судија Милановић (Ћуприја), стрелци: Чумић у 19. за Војводину, Даноски у 3. минуту за Радник, жути картони: Витас, У.Николић (Војводина).

ВОЈВОДИНА: Царевић 6 , Бјековић 6, Витас 6, Траоре 5,5 (Љубисављевић), Ђорђевић 6,5, Топић 6,5, Зукић 6,5 (Милосављевић), Бараје 6 (Милошевић), Симић 6 (У.Николић 6), Чумић 6,5, Малбашић 6 (Вукчевић).

РАДНИК: Ранђеловић 7,5, Лазић 6, Абубакар  6, Стевановић 5,5, Јокић 6, Орешчанин 6, Бондаренко 6,5, Радуловић 6 (Стојановић), Суботић 6 (Дражић), Даноски 6,5 (Дуроњић), Макарић 6,5.