Тема Дневника: Рекордне 103 милијарде за капиталне инвестиције у Војводини
Почетак сваке буџетске године поједине опозиционе странке обележавају оптужбама на рачун власти окривљујући је за то што није још увек донет закон о финансирању Војводине.
Подсећају да је рок истекао 2008. године, али као да заборављају да су управо оне биле на власти у време када је уставни закон одредио ту обавезу и рок за његово извршење. Зашто тада то нису учинили одговора нема ни данас, а једина аргументација која до сада није изостајала је да га Београд неће. У ситуацији када по том истом, још важећем уставу, Србија има две покрајине, потпуно је нејасно да ли би уопште било уставно за једну одредити асиметрично законско решење. Чак и да се занемари тај аспект, и поред најбоље воље и формирања различитих радних група није успело да се дође до рачунице како сабрати сва средства која по разним основама из државне касе стижу у Војводину и законом их раздвојити, да се нешто не би дуплирало, а нешто, можда и закинуло.
Када је приликом усвајања буџета за 2020. тадашња посланица ЛСВ Олена Папуга питала министра финансија зашто се не донесе закон о финансирању АП Војводине, јер би се “онда знало које су потребе Војводине, колико се троши”, Синиша Мали јој је одговорио да је то веома важно питање, али и да оно захтева шири консензус и дужу расправу и анализу.
- Не могу сад да вам дам одговор. Али, могу, а то сам и предвидео у предлогу буџета, да обезбедимо 10 милијарди динара више новца него 2019. за територију АП Војводине - навео је тада министар, истичући да тако влада показује да жели да напредује и северни део наше земље. Како је рекао, све локалне самоуправе у Војводини имају своје изворне приходе као и град Београд и исте су по начину на који приходе убирају. „Са те стране, не видим никакву разлику између локалних самоуправа на територији Војводине и оних на територији неког другог дела Србије”, додао је Мали.
Укупно ће јединицама локалне самоуправе у целој Србији наредне године бити уплаћено 33, 3 милијарде динара. Највише новца из републичке касе као и до сада добиће Нови Сад и то 918 милиона. Следе Сомбор 381 милион, Сремска Митровица са 255 милиона, Суботица 240, Рума 231, Оџаци 226 милиона, Ковачица 225, Ковин 223, Шид 206, Бачка Паланка 204, Зрењанин 203, Бела Црква 200 милиона динара. Потом иду Житиште са 199, Кула 195, Кикинда 181, Жабаљ 180, Алибунар 175, Чока 160, Пландиште 179, Стара Пазова 175, Врбас 166, Апатин 163, Бачка Топола 158, Вршац 156, Бечеј 154, Нови Бечеј 150, Инђија 142, Тител 135, Сечањ 128, Бач 117, Нова Црња 116, Темерин 105 и Нови Кнежевац 102 милиона динара. Малом Иђошу следује нешто више од 96 милиона, Сенти 92, Ади 90, Иригу 86, Панчеву 84, Опову 83, Србобрану 78, Кањижи 71, Пећинцима 67, Беочину 48 и Сремскима Карловцима 37 милиона динара.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић истакао је приликом усвајања буџета Војводине за ову годину, да ће директно из буџета Србије Покрајини бити усмерено 60,8 милијарди динара и то за пројекат изградње брзе пруге од Новог Сада до Суботице, за пројекат изградње брзе саобраћајнице од Новог Сада до Руме, за проширење лука у Сремској Митровици и Богојеву, за завршетак реконструкције Клиничког центра Војводине, за изградњу новог моста у Новом Саду, за реконструкцију и доградњу граничног прелаза Хоргош, за изградњу комуналне канализационе инфраструктуре и инфраструктуре за одлагање комуналног чврстог отпада, за подстицај за поновну употребу искоришћавања отпада и за постројење за пречишћавање воде за пиће и за реконструкцију болнице у Кикинди.
- Када све то саберемо и када анализирамо и друге пројекте долазимо до податка да ће укупне буџетске капиталне инвестиције на територији Војводине достићи чак 103 милијарде динара, што до сада није забележено - закључио је Мировић.
Планирано је да из буџета Србије буде пребачено наредне године укупно 56,5 милијарди динара. Очекује се да ће министарство финансија трансферисати једницама локалне самоуправе на територији АПВ 7, 7 милијарди. Преко министарства просвете планиран је трансфер за основно образовање од 25,2 милијарде, за предшколско 662 милиона, средње 10, 8 милијарди, потом за ученички стандард 425 милиона, а за студентски стандард 530 милиона, док је за високо образовање предвиђена ставка од 9,1 милијарду. За отпремнине за одлазак у пензију у основним школама одређено је 109 милиона, а у средњим 71 милион. Министарство информисања и телекомуникација ће за јавни медијски сервис РТВ наредне године пребацити 900 милиона, а за послове по Закону о електронским комуникацијама 1.2 милиона. По слову Закона о утврђивању надлежности АПВ из министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре притећи ће 15 милиона, министарства спољне и унутрашње трговине 2.7 милиона, а од министарста пољопривреде 30 милиона динара.
Министарство културе ће сходно закључку Владе Србије од 29. децембра 2016. године о проглашењу Пројекта Нови Сад 2021 - Европска престоница културе културним пројектом од националног значаја за Републику усмерити 50 милиона. Комесаријат за избеглице и миграције пребациће 150 милиона, министарство за бригу о селу 548 милиона, а сходно Закону о социјалној заштити преко ресорног министарства стићи ће 130 милиона динара.
Министарство здравља усмериће новац из кредита ЕИБ за реконструкцију Клиничког центра Војводине и то 2.809.500.000 динара.
“Дневник” је имао увид и у нешто шире буџетске пројекције, па су тако неки капитални пројекти као ставка предвиђени и за две следеће године. За пројекат мађарско-српске железнице ове године намењено 25 милијарди, наредне 28, а 2025. ће бити уложено око 15 милијарди динара. За брзу саобраћајницу Нови Сад – Рума, попоуларни Фрушкогорски коридор, овогодишња ставка је 10,6 милијарди, потом 9,9, а треће године 3, 3 милијарде. Кад је реч о саобраћајници Рума–Шабац–Лозница ове године је план од 13,3 милијарде, догодине 16,7, а потом нешто више од 7,4 милијарди. Изградња деонице ауто-пута од Београда до Зрењанина у прве две године је по милион динара, а треће већ креће реализација са 4,2 милијарде. За изградњу моста – обилазнице око Новог Сада, са приступним саобраћајницама, ове године ће бити издвојене 1,8 милијарди, а наредне око 3,3 милијарде динара.
У буџету је предвиђено 400 милиона за изградњу постројења за пречишћавање воде за пиће у Кикинди, док ће наредне године та цифра бити 120 милиона. За унапређење услова за превођење бродова у оквиру бране на Тиси код Новог Бечеја издвојиће се око 50 милиона, у 2024. Буџет ће се повећаћти на 2,1 милијарду, а годину дана касније на 2, 6 милијарде. Када је реч о проширењу капацитета Луке Сремска Митровица овогодишњим буџетом планирано је 1,2 милијарде, а у наредне две године још по 2,1 милијарда. Проширење капацитета Луке Богојево ове и наредне године коштаће по близу две милијарде, а 2025. још око 1,2 милијарде. Реконструкција и доградња граничног прелаза Хоргош ове године је предвиђена са преко 1,4 милијарду, а следеће године биће потребно још свега 20 милиона динара.
Лане је што кроз трансфере, што кроз директна улагања у покрајину, стигло 133,6 милијарди динара, годину дана раније 112, 47 милијарди, 2020. је издвојено 100, а 2019. око 90 милијарди динара. Овогодишњим буџетом укупна цифра је око 125 милијарди, јер се неки од значајних, већих пројеката приводе крају.
Средства за покриће издатака буџета Војводине, како је образложено у Закону о буџету Србије, обезбедиће се из дела прихода од пореза на доходак грађана и то преко пореза на зараде, у висини од 18 посто износа оствареног на територији покрајине Војводине, као и из дела прихода од пореза на добит предузећа од 42,7 посто одсто. Исто тако, новац ће се слити трансферима из државне касе и то за поверене послове у складу са законом којим се утврђују надлежности АПВ, потом наменски за запослене у образовању, општинама и градовима у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, као и преко капиталних трансфера за пројекте које утврди Влада.
Светлана Станковић