Парастос за Србе страдале пре 22 године: Бол и туга неће никад престати
ЛАПЉЕ СЕЛО: Парастосом на сеоском гробљу и у цркви Свете Петке у Лапљем Селу је обележена 22. годишњица страдања 12 Срба у нападу на аутобус Ниш-Експреса у Ливадицама код Подујева.
Тада је погинуло 12 особа, 43 су повређене, а за овај злочин нико није одговарао.
Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус са расељеним Србима са КиМ.
Након парастоса за жртве је одржан и помен на гробу једне од страдалих, тада 20-годишње Мирјане Драговић.
За њену сестру Јелену, и после више од две деценије сећања не бледе, а сазнање да кривца нема појачава бол.
Не очекујем да ће починиоци бити пронађени, сада је све узалудно. Узалудно је надати се и очекивати било шта. Све је могло да се открије да су хтели. Нису хтели ни међународна заједница, ни они који су имали моћ, нису хтели, рекла је Јелена.
Додала је да се свега сећа.
Свега се сећам, и дима, и ватре, укуса крви у устима, само сам за ове 22 године научила да живим са тим, навела је она.
Један од путника који је био у аутобусу онаг који је експлодирао, Срђан Поповић каже да није могао да верује шта види.
Раскомадана тела, јауци, крв и дим на све стране. А таква страдања Срба, каже Поповић, била су и пре и после тога, а кривци ни за један злочин нису пронађени. Сведоци смо да ни дан-данас нема правде и слободе за наш народ овде, а стравичне ствари се и даље дешавају, казао је Поповић.
Истакао је да "док год се не реше злочини из прошлости, од 1999. године до данас, нема ни будућности".
На месту стравичне погибије Срба, и то под пратњом војника КФОР-а, ни после више од две деценије нема никаквих обележја, а председница општине Грачаница Љиљана Шубарић каже да Срби не смеју да забораве да подсећају међународну заједницу да злочин у Ливадицама, Гораждевцу, злочин у Старом Грацку неће застарити и "да ми нећемо дозволити да тај бол и злочн падне у заборав".
Бол и туга неће престати, а ми злочин не смемо заборавити. Нећемо престати да тражимо правду за наше настрадале и за наше жртве и породице, поручила је Шубарић.
Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус са расељеним Србима са КиМ.
У нападу на аутобус Ниш-Експреса живот су изгубили Живана Токић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић, Лазар Милкић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, који је имао само две године.
За злочин над Србима у Ливадицама нико није одговарао. Врховни суд тзв.Косова је у другостепеном поступку ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за убиство 12 и рањавање 43 Срба која су се налазила у овом аутобусу.
Тада је УНМИК, који је водио истрагу, тврдио да су иза дрвета, неколико десетина метара од места експлозије, пронађени опушци на којима је идентификована Ејупијева ДНК.
Еулекс је 2009. године покренуо нову истрагу коју су водили надлежни из Канцеларије специјалног тужиоца задужени за ратне злочине, али до данас нису познати починиоци овог злочина.
И та истрага је прекинута.
СЛ: Напад на "Ниш експес" једна од највећих мрља на образу међународне заједнице
Српска листа (СЛ) подсетила је данас међународну заједницу да ни 22 године након напада на аутобус "Ниш експес" у селу Ливадице код Подујева нису кажњени починиоци тог злочина у којем је страдало 12 Срба, међу којима и двогодишњи Данило Цокић.
У саопштењу се истиче да је овај злочин је "једна од највећих мрља на образу међународне заједнице", пре свега јер није била у стању да заштити животе Срба који су само хтели да обиђу гробове својих најмилијих, а други пут "када су волшебно ослободили оне за које су постојали материјални докази да су учествовали у извршењу овог монструозног злочина, па чак и обуставили даљу истрагу овог случаја".
Иако смо свесни зида ћутања када су у питању злочини над Србима, и данас позивамо одговорне да наставе истрагу, пронађу и казне одговорне за овај, али и за злочине у Старом Грацку, на реци Бистрици као и оне који су планирали и реализовали мартовски погром 2004. године, поручила је СЛ.
У саопштењу се примећује да ни данас, као ни годинама уназад, на обележавању страдања српског народа нема представнима међународне заједнице, нити амбасадора у Приштини, "који су често присутни на местима страдања других народа".
Као да су Срби били и остали легитимна мета, да за српске жртве нико од њих не мари. Наша обавеза је да никада не престанемо да тражимо да се одговорни казне, да не дозволимо да српске жртве прекрије вео заборава, и да не дамо злочинцима да у тишини наставе као да ништа нису урадили, истиче СЛ.