Parastos za Srbe stradale pre 22 godine: Bol i tuga neće nikad prestati

Tada je poginulo 12 osoba, 43 su povređene, a za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Tog 16. februara 2001. godine napadači su aktivirali eksploziv postavljen u propustu ispod magistralnog puta Kuršumlija–Podujevo u trenutku kada je preko njega prelazio autobus sa raseljenim Srbima sa KiM.

Nakon parastosa za žrtve je održan i pomen na grobu jedne od stradalih, tada 20-godišnje Mirjane Dragović.

Za njenu sestru Jelenu, i posle više od dve decenije sećanja ne blede, a saznanje da krivca nema pojačava bol.

Ne očekujem da će počinioci biti pronađeni, sada je sve uzaludno. Uzaludno je nadati se i očekivati bilo šta. Sve je moglo da se otkrije da su hteli. Nisu hteli ni međunarodna zajednica, ni oni koji su imali moć, nisu hteli, rekla je Jelena.

Dodala je da se svega seća.

Svega se sećam, i dima, i vatre, ukusa krvi u ustima, samo sam za ove 22 godine naučila da živim sa tim, navela je ona.

Jedan od putnika koji je bio u autobusu onag koji je eksplodirao, Srđan Popović kaže da nije mogao da veruje šta vidi.

Raskomadana tela, jauci, krv i dim na sve strane. A takva stradanja Srba, kaže Popović, bila su i pre i posle toga, a krivci ni za jedan zločin nisu pronađeni. Svedoci smo da ni dan-danas nema pravde i slobode za naš narod ovde, a stravične stvari se i dalje dešavaju, kazao je Popović.

Istakao je da "dok god se ne reše zločini iz prošlosti, od 1999. godine do danas, nema ni budućnosti".

Na mestu stravične pogibije Srba, i to pod pratnjom vojnika KFOR-a, ni posle više od dve decenije nema nikakvih obeležja, a predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić kaže da Srbi ne smeju da zaborave da podsećaju međunarodnu zajednicu da zločin u Livadicama, Goraždevcu, zločin u Starom Gracku neće zastariti i "da mi nećemo dozvoliti da taj bol i zločn padne u zaborav".

Bol i tuga neće prestati, a mi zločin ne smemo zaboraviti. Nećemo prestati da tražimo pravdu za naše nastradale i za naše žrtve i porodice, poručila je Šubarić.

Tog 16. februara 2001. godine napadači su aktivirali eksploziv postavljen u propustu ispod magistralnog puta Kuršumlija–Podujevo u trenutku kada je preko njega prelazio autobus sa raseljenim Srbima sa KiM.

U napadu na autobus Niš-Ekspresa život su izgubili Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Milinko Kragović, Veljko Stakić, Dragan Vukotić, Lazar Milkić, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, koji je imao samo dve godine.

Za zločin nad Srbima u Livadicama niko nije odgovarao. Vrhovni sud tzv.Kosova je u drugostepenom postupku oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog za ubistvo 12 i ranjavanje 43 Srba koja su se nalazila u ovom autobusu.

Tada je UNMIK, koji je vodio istragu, tvrdio da su iza drveta, nekoliko desetina metara od mesta eksplozije, pronađeni opušci na kojima je identifikovana Ejupijeva DNK.

Euleks je 2009. godine pokrenuo novu istragu koju su vodili nadležni iz Kancelarije specijalnog tužioca zaduženi za ratne zločine, ali do danas nisu poznati počinioci ovog zločina.

I ta istraga je prekinuta.

SL: Napad na "Niš ekspes" jedna od najvećih mrlja na obrazu međunarodne zajednice

Srpska lista (SL) podsetila je danas međunarodnu zajednicu da ni 22 godine nakon napada na autobus "Niš ekspes" u selu Livadice kod Podujeva nisu kažnjeni počinioci tog zločina u kojem je stradalo 12 Srba, među kojima i dvogodišnji Danilo Cokić.

U saopštenju se ističe da je ovaj zločin je "jedna od najvećih mrlja na obrazu međunarodne zajednice", pre svega jer nije bila u stanju da zaštiti živote Srba koji su samo hteli da obiđu grobove svojih najmilijih, a drugi put "kada su volšebno oslobodili one za koje su postojali materijalni dokazi da su učestvovali u izvršenju ovog monstruoznog zločina, pa čak i obustavili dalju istragu ovog slučaja".

Iako smo svesni zida ćutanja kada su u pitanju zločini nad Srbima, i danas pozivamo odgovorne da nastave istragu, pronađu i kazne odgovorne za ovaj, ali i za zločine u Starom Gracku, na reci Bistrici  kao i one koji su planirali i realizovali martovski pogrom 2004. godine, poručila je SL.

U saopštenju se primećuje da ni danas, kao ni godinama unazad, na obeležavanju stradanja srpskog naroda nema predstavnima međunarodne zajednice, niti ambasadora u Prištini, "koji su često prisutni na mestima stradanja drugih naroda".

Kao da su Srbi bili i ostali legitimna meta, da za srpske žrtve niko od njih ne mari. Naša obaveza je da nikada ne prestanemo da tražimo da se odgovorni kazne, da ne dozvolimo da srpske žrtve prekrije veo zaborava, i da ne damo zločincima da u tišini nastave kao da ništa nisu uradili, ističe SL.