Драгољуб Збиљић, председник ФК Војводина: Осмех се вратио у град

У пренесеном смислу, то се односи и на врхунски новосадски фудбал, који је, за само недељу дана, показао да навијачи Војводине и Младости ГАТ имају разлога за много лепша сањарења него што су она то јесенас била. „Стара дама“ је прво откинула бод шампиону Црвеној звезди, а онда су „гатовци“ просто разнели Партизан, уз додатак: два сјајна резултата остварена су на теренима ривала. Управо од тог детаља кренуо је у причу председник ФК Војводина Драгољуб Збиљић, један од људи који су и те како допринели отварању новосадских фудбалских пупољака.

– Желим да упутим све честитке нашем градском ривалу, екипи Младости ГАТ, која је приредила истинску сензацију на стадиону Партизана. Играчки гледајући, и многи други клубови намучиће се у дуелима с тим тимом и желим му много успеха у даљем раду. У граду одлично функционишемо и све је некако у складу с песмом Ђорђа Балађевића „Осмех се вратио у град“- рекао је Збиљић и осврнуо се укратко на јесењи део првенства:

– Јесенас смо играли много боље него што је то табела сугерисала. Међутим, ако бих закључак доносио по нашем пласману на пето место, нисам задовољан. С друге стране, враћајући се у време када је нова управа на челу са мном, а с њом и струка, дошла у клуб, морамо да будемо презадовољни. Почели смо да окрећемо стварност у правцу који нам генерално одговара. Анализом наших игара, видимо да је било јако добрих партија, али и оних које су нам показале да морамо много боље и чвршће да радимо. Ту мислим на дуеле против ТСЦ, Чукаричког и Партизана и то нас је усмерило у правцу да знатно озбиљније приђемо кондиционим припремама на припремама у Турској.

По завршетку јесењег дела, дали сте апсолутну подршку шефу стручног штаба Милану Раставцу, његовим сарадницима и играчима.

– Знали смо шта радимо у тренутку када смо склапали мозаик. Имали смо јасну визију о томе коме од играча желимо да се захвалимо, односно кога желимо да доведемо на “Карађорђе“. Момци које смо задржали, баш као и они које смо довели, играчи су којима верујемо и који пуно могу да пруже. Због тога нисмо срљали у зимски прелазни рок. Нисмо желели да доводимо новајлије, с изузетком на позицији штопера, коју смо ојачали, јер Јеличић врло често има проблеме с повредама, па смо желели да имамо комотну ротацију. Све остало смо задржали онако како јесте и наставили с радом, а ја јесам пружио јавну подршку тренеру и стручном штабу. Иза тога стојим, јер желим Милана Раставца јако дуго на клупи Војводине, с убеђењем да је он човек за дугорочну сарадњу, човек је који воли овај клуб и најстручнији је тренер који ради у српском фудбалу.

Делегација Болоње у Новом Саду

За Уроша Кабића, није то никаква тајна, широм Европе влада велико занимање, при чему се, пре свих, истичу италијански клубови. Има ли истине у таквим вестима?

– Има и већ почетком марта, на утакмицу Војводина – Партизан, стићи ће нам у госте делегација Болоње, на челу с председником тог клуба господином Фенучијем, на финалне договоре око преласка Кабића у тај клуб – јасан је први човек Новосађана. – Врло смо близу коначног договора, а очекујемо да у будућности клуб финансијски може мирно живи од своје деце, која стасају у нашој школи. И сада, приликом њихове продаје, обавезно тражимо проценат акција за њих, односно део новца од следеће продаје. 

Црвено–бели су у прва два кола ремизирали с Црвеном звездом и убедљиво савладали Колубару, што је старт какав се и прижељкивао.

– Задовољни смо с четири освојена бода у прва кола. Важно је што смо ремизирали са Звездом, јер та прва утакмица увек усмерава екипу и не би било добро да смо је изгубили. Уз то, на терену смо добро изгледали и сигурно је да имамо право да наставимо да сањамо европске снове.

У међувремену, искористили сте недавно прилику да посетите Италију и будете гост Болоње. Тамо сте дали и интервју „Тутомеркату“, који је прилично ођекнуо и у фудбалској Србији.

– Поред Србије, ођекнуо је и у Италији, што ми је била и поента. Волим с новинарима да причам отворено, уз пуну свестан о величини клуба на чијем сам челу. Знам да се враћамо на европску мапу, нама је ту и место и нисмо ми пре 200 година победили Сампдорију, већ је то било 2015. године. И тада су наш дрес носили играчи поникли у Центру „Вујадин Бошков“, дакле они које су створили тренери који и данас раде у нашој омладинској школи.

У интервјуу Италијанима посебну пажњу изазвала је ваша изјава у жељеном повратку капитена српске репрезентације Душана Тадића, односно о сновима Војводине да, предвођена управо њим на терену, освоји трећу титулу првака наше земље.

– Све то било је мало извучено из контекста, јер ради се о капитену славног Ајакса и селекције Србије. Јесам, изразио сам жељу да Тадић одигра барем шест месеци у нашем дресу и да у Војводини заврши каријеру. Мислим да би генерација коју би он предводио могла да освоји титулу, а ми смо такав циљ пред себе и поставили за сезону 2025/2026. До тада ће да стасају момци од којих пуно очекујемо у будућности и нећемо да журимо с њиховом продајом, а тачно нам недостаје лидер који би све то објединио.

Да ли сте после тога имали контакт с Душаном Тадићем?

– Не, нисмо се чули директно, али наш спортски директор Марко Јовановић има редовну комуникацију с њим.

Попут Серије А

Шта је то, из ваше визуре, недостајало Војводини да, изласком на европску сцену, оствари запаженији домет?

– Годинама се дешавало да, када уследе два–три пораза, клуб промени тренера – објаснио је Збиљић. – Када се то уради, неминовно је питање: а шта желите да постигнете са следећим стручњаком. Било је великих притисака од јавности и навијача да сменимо тренера после неких пораза, али смо директор и ја све то издржали. Уз то, не памтим годину, посебно у овим, зимским месецима, у којој је плата и даље била у дан и све је по правилима. Сада смо на нивоу клубова из италијанске Серије А, или немачке Бундеслиге и тај део је отклоњен, па играчи могу потпуно да се посвете фудбалу, чиме је направљен комплетан амбијент за успех на крају сезоне.

Ових дана најављен је и почетак радова на стадиону „Карађорђе“.

– Имали смо разговор с градоначелником Новог Сада Миланом Ђурићем, у моменту када је преузео мандат, а на том састанку присутан је био и ранији градоначелник, сада министар одбране, Милош Вучевић. Тада смо начели тему да ми, са своје стране, изборимо место које би нас одвело у неко европско такмичење, а да ће Град Нови Сад да преузме на себе да, додатним улагањима од око 2,5 милиона евра, прилагоди стадион захтевима УЕФА. Морам да одам признање граду да заиста поштује реч, сами су се људи јавили и рекли да је све у завршној фази и ускоро ће бити расписан тендер. Уколико све прође како треба, крајем марта или почетком априла, радови би требали да почну и да до лета потпуно буду завршени.

Поред тога, Војводина је доследна и на пољу афирмације младих фудбалера, дечака пониклиих у њеној школи.

– Наша школа ради озбиљан посао. У свакој генерацији избаци два, три или четири репрезентативца, а раније је био проблем што је доста тих игача одлазило из Новог Сада без обештећења. То се дешавало због разних ситуација током десетак prеthodnih година, а сада је ту заведен потпуни ред. Више од 10 потписа обавили смо с нашим клинцима у prеthodnih шест месеци и то нам је залог за будућност. Истина је и да су неки од актуелних момака решили да оду у иностранство, али је клуб за њих добио озбиљно обештећење. Пре свих, ту мислим на Мајсторовића и Милошевића, али ту су и Ковачев, Абаџија и Кабић, а с њима и младићи попут Топића, Зукића, Бјековића, Јеличића... који су такође интересантни страним клубовима.

Нисте рођени Новосађанин, у овај град стигли сте из Бора, па је занимљиво то одакле сте развили толику љубав према Војводини?

– У Новом Саду сам од 1996. године. Дуго сам желео да дођем да живим баш у овом граду, а урадио сам то када сам уписао факултет и студентске дане провео сам на „Карађорђу“. Једноставно, заволео сам тада клуб. Уз то, локалпатриотизам овде никада није био упитан и о томе треба да говоримо отворено – закључио је Драгољуб Збиљић.

Александар Предојевић