Dragoljub Zbiljić, predsednik FK Vojvodina: Osmeh se vratio u grad

U prenesenom smislu, to se odnosi i na vrhunski novosadski fudbal, koji je, za samo nedelju dana, pokazao da navijači Vojvodine i Mladosti GAT imaju razloga za mnogo lepša sanjarenja nego što su ona to jesenas bila. „Stara dama“ je prvo otkinula bod šampionu Crvenoj zvezdi, a onda su „gatovci“ prosto razneli Partizan, uz dodatak: dva sjajna rezultata ostvarena su na terenima rivala. Upravo od tog detalja krenuo je u priču predsednik FK Vojvodina Dragoljub Zbiljić, jedan od ljudi koji su i te kako doprineli otvaranju novosadskih fudbalskih pupoljaka.

– Želim da uputim sve čestitke našem gradskom rivalu, ekipi Mladosti GAT, koja je priredila istinsku senzaciju na stadionu Partizana. Igrački gledajući, i mnogi drugi klubovi namučiće se u duelima s tim timom i želim mu mnogo uspeha u daljem radu. U gradu odlično funkcionišemo i sve je nekako u skladu s pesmom Đorđa Balađevića „Osmeh se vratio u grad“- rekao je Zbiljić i osvrnuo se ukratko na jesenji deo prvenstva:

– Jesenas smo igrali mnogo bolje nego što je to tabela sugerisala. Međutim, ako bih zaključak donosio po našem plasmanu na peto mesto, nisam zadovoljan. S druge strane, vraćajući se u vreme kada je nova uprava na čelu sa mnom, a s njom i struka, došla u klub, moramo da budemo prezadovoljni. Počeli smo da okrećemo stvarnost u pravcu koji nam generalno odgovara. Analizom naših igara, vidimo da je bilo jako dobrih partija, ali i onih koje su nam pokazale da moramo mnogo bolje i čvršće da radimo. Tu mislim na duele protiv TSC, Čukaričkog i Partizana i to nas je usmerilo u pravcu da znatno ozbiljnije priđemo kondicionim pripremama na pripremama u Turskoj.

Po završetku jesenjeg dela, dali ste apsolutnu podršku šefu stručnog štaba Milanu Rastavcu, njegovim saradnicima i igračima.

– Znali smo šta radimo u trenutku kada smo sklapali mozaik. Imali smo jasnu viziju o tome kome od igrača želimo da se zahvalimo, odnosno koga želimo da dovedemo na “Karađorđe“. Momci koje smo zadržali, baš kao i oni koje smo doveli, igrači su kojima verujemo i koji puno mogu da pruže. Zbog toga nismo srljali u zimski prelazni rok. Nismo želeli da dovodimo novajlije, s izuzetkom na poziciji štopera, koju smo ojačali, jer Jeličić vrlo često ima probleme s povredama, pa smo želeli da imamo komotnu rotaciju. Sve ostalo smo zadržali onako kako jeste i nastavili s radom, a ja jesam pružio javnu podršku treneru i stručnom štabu. Iza toga stojim, jer želim Milana Rastavca jako dugo na klupi Vojvodine, s ubeđenjem da je on čovek za dugoročnu saradnju, čovek je koji voli ovaj klub i najstručniji je trener koji radi u srpskom fudbalu.

Delegacija Bolonje u Novom Sadu

Za Uroša Kabića, nije to nikakva tajna, širom Evrope vlada veliko zanimanje, pri čemu se, pre svih, ističu italijanski klubovi. Ima li istine u takvim vestima?

– Ima i već početkom marta, na utakmicu Vojvodina – Partizan, stići će nam u goste delegacija Bolonje, na čelu s predsednikom tog kluba gospodinom Fenučijem, na finalne dogovore oko prelaska Kabića u taj klub – jasan je prvi čovek Novosađana. – Vrlo smo blizu konačnog dogovora, a očekujemo da u budućnosti klub finansijski može mirno živi od svoje dece, koja stasaju u našoj školi. I sada, prilikom njihove prodaje, obavezno tražimo procenat akcija za njih, odnosno deo novca od sledeće prodaje. 

Crveno–beli su u prva dva kola remizirali s Crvenom zvezdom i ubedljivo savladali Kolubaru, što je start kakav se i priželjkivao.

– Zadovoljni smo s četiri osvojena boda u prva kola. Važno je što smo remizirali sa Zvezdom, jer ta prva utakmica uvek usmerava ekipu i ne bi bilo dobro da smo je izgubili. Uz to, na terenu smo dobro izgledali i sigurno je da imamo pravo da nastavimo da sanjamo evropske snove.

U međuvremenu, iskoristili ste nedavno priliku da posetite Italiju i budete gost Bolonje. Tamo ste dali i intervju „Tutomerkatu“, koji je prilično ođeknuo i u fudbalskoj Srbiji.

– Pored Srbije, ođeknuo je i u Italiji, što mi je bila i poenta. Volim s novinarima da pričam otvoreno, uz punu svestan o veličini kluba na čijem sam čelu. Znam da se vraćamo na evropsku mapu, nama je tu i mesto i nismo mi pre 200 godina pobedili Sampdoriju, već je to bilo 2015. godine. I tada su naš dres nosili igrači ponikli u Centru „Vujadin Boškov“, dakle oni koje su stvorili treneri koji i danas rade u našoj omladinskoj školi.

U intervjuu Italijanima posebnu pažnju izazvala je vaša izjava u željenom povratku kapitena srpske reprezentacije Dušana Tadića, odnosno o snovima Vojvodine da, predvođena upravo njim na terenu, osvoji treću titulu prvaka naše zemlje.

– Sve to bilo je malo izvučeno iz konteksta, jer radi se o kapitenu slavnog Ajaksa i selekcije Srbije. Jesam, izrazio sam želju da Tadić odigra barem šest meseci u našem dresu i da u Vojvodini završi karijeru. Mislim da bi generacija koju bi on predvodio mogla da osvoji titulu, a mi smo takav cilj pred sebe i postavili za sezonu 2025/2026. Do tada će da stasaju momci od kojih puno očekujemo u budućnosti i nećemo da žurimo s njihovom prodajom, a tačno nam nedostaje lider koji bi sve to objedinio.

Da li ste posle toga imali kontakt s Dušanom Tadićem?

– Ne, nismo se čuli direktno, ali naš sportski direktor Marko Jovanović ima redovnu komunikaciju s njim.

Poput Serije A

Šta je to, iz vaše vizure, nedostajalo Vojvodini da, izlaskom na evropsku scenu, ostvari zapaženiji domet?

– Godinama se dešavalo da, kada uslede dva–tri poraza, klub promeni trenera – objasnio je Zbiljić. – Kada se to uradi, neminovno je pitanje: a šta želite da postignete sa sledećim stručnjakom. Bilo je velikih pritisaka od javnosti i navijača da smenimo trenera posle nekih poraza, ali smo direktor i ja sve to izdržali. Uz to, ne pamtim godinu, posebno u ovim, zimskim mesecima, u kojoj je plata i dalje bila u dan i sve je po pravilima. Sada smo na nivou klubova iz italijanske Serije A, ili nemačke Bundeslige i taj deo je otklonjen, pa igrači mogu potpuno da se posvete fudbalu, čime je napravljen kompletan ambijent za uspeh na kraju sezone.

Ovih dana najavljen je i početak radova na stadionu „Karađorđe“.

– Imali smo razgovor s gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem, u momentu kada je preuzeo mandat, a na tom sastanku prisutan je bio i raniji gradonačelnik, sada ministar odbrane, Miloš Vučević. Tada smo načeli temu da mi, sa svoje strane, izborimo mesto koje bi nas odvelo u neko evropsko takmičenje, a da će Grad Novi Sad da preuzme na sebe da, dodatnim ulaganjima od oko 2,5 miliona evra, prilagodi stadion zahtevima UEFA. Moram da odam priznanje gradu da zaista poštuje reč, sami su se ljudi javili i rekli da je sve u završnoj fazi i uskoro će biti raspisan tender. Ukoliko sve prođe kako treba, krajem marta ili početkom aprila, radovi bi trebali da počnu i da do leta potpuno budu završeni.

Pored toga, Vojvodina je dosledna i na polju afirmacije mladih fudbalera, dečaka ponikliih u njenoj školi.

– Naša škola radi ozbiljan posao. U svakoj generaciji izbaci dva, tri ili četiri reprezentativca, a ranije je bio problem što je dosta tih igača odlazilo iz Novog Sada bez obeštećenja. To se dešavalo zbog raznih situacija tokom desetak prethodnih godina, a sada je tu zaveden potpuni red. Više od 10 potpisa obavili smo s našim klincima u prethodnih šest meseci i to nam je zalog za budućnost. Istina je i da su neki od aktuelnih momaka rešili da odu u inostranstvo, ali je klub za njih dobio ozbiljno obeštećenje. Pre svih, tu mislim na Majstorovića i Miloševića, ali tu su i Kovačev, Abadžija i Kabić, a s njima i mladići poput Topića, Zukića, Bjekovića, Jeličića... koji su takođe interesantni stranim klubovima.

Niste rođeni Novosađanin, u ovaj grad stigli ste iz Bora, pa je zanimljivo to odakle ste razvili toliku ljubav prema Vojvodini?

– U Novom Sadu sam od 1996. godine. Dugo sam želeo da dođem da živim baš u ovom gradu, a uradio sam to kada sam upisao fakultet i studentske dane proveo sam na „Karađorđu“. Jednostavno, zavoleo sam tada klub. Uz to, lokalpatriotizam ovde nikada nije bio upitan i o tome treba da govorimo otvoreno – zaključio je Dragoljub Zbiljić.

Aleksandar Predojević