Дукати се брзо разграбе, „Франца Јозефа” нема ни за лек
Ако неко има новца, а не жели да га уложи у некретнине, аутомобиле или нешто слично, може да га уложи у злато - и то не оног у облику накита, већ нешто мало другачије - у облику дуката, односно златника.
За то ће му требати, у зависности од грамаже златника, као и од чистоће злата, од неколико стотина евра па и до више хиљада евра. Тако се може купити инвестиционо злато, односно златник, који, ако затреба некад - може и да се прода. По којој цени - то је тешко рећи јер је злато берзанска роба и цена се често мења, па у зависности од цене на великим тржиштима иду и цене злата на малим. Ако је судити по ономе што се с ценом злата дешава последњих неколико година, данашњи купац злата/златника - изгубити неће. Кризна времена утичу на цену злата, а управо сада је таква ситуација, па је и потражња за златом знатно порасла у целом свету.
Дакле, ко има новца, може да купи златнике, али ће на нашем тржишту тешко наћи оне најтраженије - дукате „Франца Јозефа”. Реч је о дукату финоће 986 (98,6 посто чистог злата) који има 23,6 карата и најпопуларнији је златник у европским земљама, али и код нас. Производи се искључиво као инвестиционо злато, а на сваком златнику је утиснута 1915. година. Велики дукат тежак је 13,96 грама и кошта око 104.000 динара, а мали тежи 3,49 грама и кошта око 27.000 динара. Ако их има,а тренутно их у перодаји на тржишту практзично нема ни за лек.
Унца злата око 1.800 евра
Цена злата често се мења и пре око пола века унца је коштала око 80 долара, док је крајем 1980. године за унцу је ваљало платити готово 700 долара. Пре око деценије достигнут је рекордни износ унце злата - око 1.800 долара, а потом је од 2013. до 2018. године вредност овог племенитог метала била у паду. Од тада па до данас вредност злата расте и сада се цена унце креће у распону од 1.750 до око 2.000 долара.
По речима стручњака за трговину златом Љубе Јакића, берзанска цена злата стално расте, а од 2013. године повећана је за чак 91 одсто, што значи да расте око 10 одсто годишње. Он је истакао да се злато осведочило и овековечило и да људи верују у њега.
- Тако је још од Бабилона када је за унцу злата могло да се купи 300 векни хлеба, а исти однос је остао и данас у Европи - рекао је Јакић за Танјуг. - Тржиште злата се развило, а фирма из које долазим „Инсигнитус голд” била је пионир тржишта златом и на нашу иницијативу је 2017. године укинут ПДВ на инвестиционо злато, чиме је тржиште потпуно легализовано и отворено и практично је експлодирало.
Он је оценио да су пандемија коронавируса и рат у Украјини изазвали у свету огромну потражњу за златом јер је она повећана за више од 500 одсто, а да је било периода када је потржња повећавана и за 800 процената.
- Тражња је огромна и снабдевање је отежано и успорено. Код нас се доста траже дукати па је у последње време примећено да, рецимо, малих и великих дуката Франца Јозефа и нема - рекао је Јакић.
Наравно, осим ова два дуката, на нашем тржишту има и многих других, и домаћих и страних. Неке је лако наћи, неке не, неки се могу одмах купити, а могу се израдити и по poruybini. По речима једног златара, традиција куповања/даривања дуката у Србији постоји дуго, они се углавном купују/дарују приликом рођења, крштења и других срећних догађаја у животу, а мало је купаца који се одлучују да их наменски купе као инвестиционо злато. Ипак, сигурно је да је и то део замисли приликом уручења поклона/златаника јер је свакако намењено за будућност.
По његовим речима, злато, и поред тога што цена варира, увек задржава вредност и даје сигурност власнику да новац који је уложен у куповину злата увек може поново да се претвори у новац и то одмах и било где, за разлику од многих других матријалних добара. Некад је добитак, некад губитак, некад се за један златник могло/може живети и месецима...
Д. Млађеновић