МИЛАН ТРИФУНОВИЋ Логистичар, глумац, отац

У слободно време свира гитару и глуми. Сталан је члан ансамбла Новосадског аматерског позоришта и Студија глуме „Шмиранти”. Појавио се и на ТВ екранима тумачећи епизодне улоге у другој сезони серије „Мочвара”, као и у филму „Милена”. Добитник је награде за најбољу епизодну улогу на 28. Фестивалу нових и камерних театарских форми у Бачкој Паланци. Поносни је отац једанаестогодишњег дечака.

Шта глума представља за вас?

– Нема бољег осећаја од оног који у мени буди аплауз публике након успешно одигране представе. Овације гледалаца доживљавам као велико признање мом раду и таленту. Позоришне даске за мене заиста живот значе, а у поређењу са филмом и серијом, захтевају већу одговорност. Глумац нема право на грешку, односно, нема могућност да је исправи.

Које улоге сте тумачили током три године активног бављења глумом?

– У телевизијској серији „Мочвара 2” и филму „Милена” тумачио сам кратке, епизодне улоге. Када говоримо о позоришту, најдража комична улога ми је лик батлера хомосексуалца у представи „Боинг-боинг”. Био сам и део представе „Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније”, када сам „ушао у ципеле” два опречна лика – хулигана, који прави проблеме избеглицама, али и саосећајног управника избегличког кампа. Поменуо бих и улогу Горчила у представи „Јеси ли то дошао да ме видиш” и Хасана у „Дервишу и смрти”.

Колико вас покреће родитељство?

– Као и већини, улога оца је смисао мог живота. Она ме подсећа да све што чиним није узалудно и охрабрује ме када је тешко. Будући да сам самохрани отац, максимално сам посвећен сину, па сам често и жртва несхваћености. Људи разумеју само оно што су и сами доживели. За мене је то додатни мотив да се изборим за будућност свог сина.

Д. Клашња