MILAN TRIFUNOVIĆ Logističar, glumac, otac

U slobodno vreme svira gitaru i glumi. Stalan je član ansambla Novosadskog amaterskog pozorišta i Studija glume „Šmiranti”. Pojavio se i na TV ekranima tumačeći epizodne uloge u drugoj sezoni serije „Močvara”, kao i u filmu „Milena”. Dobitnik je nagrade za najbolju epizodnu ulogu na 28. Festivalu novih i kamernih teatarskih formi u Bačkoj Palanci. Ponosni je otac jedanaestogodišnjeg dečaka.

Šta gluma predstavlja za vas?

– Nema boljeg osećaja od onog koji u meni budi aplauz publike nakon uspešno odigrane predstave. Ovacije gledalaca doživljavam kao veliko priznanje mom radu i talentu. Pozorišne daske za mene zaista život znače, a u poređenju sa filmom i serijom, zahtevaju veću odgovornost. Glumac nema pravo na grešku, odnosno, nema mogućnost da je ispravi.

Koje uloge ste tumačili tokom tri godine aktivnog bavljenja glumom?

– U televizijskoj seriji „Močvara 2” i filmu „Milena” tumačio sam kratke, epizodne uloge. Kada govorimo o pozorištu, najdraža komična uloga mi je lik batlera homoseksualca u predstavi „Boing-boing”. Bio sam i deo predstave „Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije”, kada sam „ušao u cipele” dva oprečna lika – huligana, koji pravi probleme izbeglicama, ali i saosećajnog upravnika izbegličkog kampa. Pomenuo bih i ulogu Gorčila u predstavi „Jesi li to došao da me vidiš” i Hasana u „Dervišu i smrti”.

Koliko vas pokreće roditeljstvo?

– Kao i većini, uloga oca je smisao mog života. Ona me podseća da sve što činim nije uzaludno i ohrabruje me kada je teško. Budući da sam samohrani otac, maksimalno sam posvećen sinu, pa sam često i žrtva neshvaćenosti. Ljudi razumeju samo ono što su i sami doživeli. Za mene je to dodatni motiv da se izborim za budućnost svog sina.

D. Klašnja