Наумовић: Зграде у Србији прилично отпорне на сеизмичке утицаје

"За старе зграде не могу да тврдим много с обзиром да су грађене у време када су владали другачији прописи, али сматрам да су зграде које су прављене пре почетка Другог светског рата отпорније, с обзиром на димензије својих конструктивних елемената, него зграде  грађене после Другог светског рата до осамдесетих година прошлог века" рекао је Наумовић Танјугу.

Наумовић је сматра да би земљотрес као што је био у Турској и Сирији био катастрофалан за Београд и да би велики број објеката био  урушен.

Каже да су према прописима Србије, пројектанти у обавези да поштује законску регулативу када је реч о пројектовању објеката високе градње у сеизмички активним подручјима.

Он је напоменуо да је пројектант одговоран само за пројекат, док је све остало на инвеститору.

Наумовић каже да се прекретница код нас десила када је био земљотрес у Скопљу 1963. године и да је тада сеизмика као прорачунски модел ушла у примену.

После тога, додаје, сви пројектанти који су се бавили пројектовањем конструкција бавили су се и проблемом сеизмике.

Наумовић сматра да здања која су се срушила у Турској и Сирији нису грађена у складу са условима који су владали у том тренутку на терену и да се није узело у обзир да је реч о подручје трусног крактера.

"Када се догоди земљотрес или нека екцесна ситуација тог типа, онда га се сви сете и труде се да користе земљотрес у прорачунском моделирању. После неког времена он се и заборави. Сходно томе могу рећи да добар део пројектаната не обраћа пажњу на прорачун објеката на  сеизмичке утицаје поготово кад се надограђују зграде", истакао је стручњак ЦИП-а.

Каже да би услови за надзиђивање зграда требало да буду ригорознији, да сваки објекат који се надзиђује мора да буде по закону, затим да статички прорачун доказује стабилност и носивост  у случају додатног оптерећења.

"Имао сам прилику да обилазим у нашој земљи две или три локације када су се догађали земљотреси. Био сам у Краљеву, Косјерићу и видео сам како је то када у секунди остану без ичега. То су јако стресне и проблематичне ситуације, посебно за оне који буквално остају без крова над галвом, рекао је Наумовић.

Председник Сектора грађевинарства, индустрије грађевинског материјала и стамбене индустрије Уније послодаваца Србије Веселин Ражнатовић је рекао Танјугу да би било мање разарања и жртава у Турској и Сирији да је био добро фундиран терен и испитано земљиште испод објеката, као и добро припремљене зграде.

Ражнатовић истиче да се пре почетка изградње било ког објекта, чак и породичне куће, мора испитати земљиште и припремити терен да би могао да издржи тежину будућег објекта, а затим ангажовати доброг инжењера и урадити добар статички прорачун.

"Два разлога су зашто зграде онако падају, један је само извођење радова, недовољно арматуре, бетона и слично, а други је неприпремљено тло. Видели сте ону зграду која тоне, сигурно је била на неком подводном терену, па је земља прогутала. То је све последица тога што се никада не консултује струка, него се у трци за бржом зарадом и већим бројем квадрата ради то што се ради" рекао је Ражнатовић.