На југу Бачке хектар 31.900 евра, а на истоку Србије 300 евра

Бележи се пад цена пољопривредног земљишта, јер је у првој половни прошле године цена хектара прелазила 40.000 евра.

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на општини Стара Пазова (Стари Бановци) по цени од 18 евра за метар квадратни за парцелу површине 2,6 хектара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у четвртом кварталу 2022. године прометовано је у Новом Бечеју, по цени од 605.000 евра за 50,2 хектара.

Минимална цена у Јужнобачком округу у четвртом кварталу је 2.500 за хектар. У Северном и Средњебанатском округу земља је најјефтинија, па је тако минимална цена хектара 1.200, а максимална 17.500 евра.

У Јужнобачком округу просечна цена није прелазила 14.400 евра за хектар. Сремски округ, такође, држи високе цене парцела па је хектар достигао 29.550, а минимална цена је 2.050. Јужнобанатски и Западнобачки окрузи прате остали део Војводине, па је хектар овде достигао цену од 21.250, односно 20.850, док минимална цена није ишла испод 1.300 евра.

Шумадија и Западна Србија бележе блажи пад цена у односу на 2021. годину, када је хектар био 29.850, док је прошле године продат за 25.000 евра. Најјефитнији хектар у овом делу Србије продат је за 500 евра.

У Јужној и Источној Србији максимална цена је 19.500 по хектару. У Београдском региону је најскупљи хектар плаћен 22.400, а најјефитнији 1.000 евра.  

Подсећамо како је Републички геодтески завод објавио да је најскупљи хектар у Сремском округу у првој половини прошле године коштао 42.250 евра, док је пре четири године био упола јефтинији и износио је 20.900.

Купци траже велике комаде

Агенти за некретнине са којима смо разговарали кажу да су цене пољопривредног земљишта још веће од оних које су приказане у извештају РГЗ.

То је из разлога што пољопривредног земљиште нема много у понуди, а цена, како кажу познаваоци прилика, зависи од класе земље, величине парцеле и свих бенефита попут: наводњавања, прилазности путевима и да ли је под закупом и тако даље. Агенти са којима смо разговарали кажу да купци траже велике комаде земље, па су укрупњене парцеле некада по хектару скупље него оне ситне.

У четвртом кварталу 2022. највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 1,2 милијарде евра, од чега је у Граду Београду за станове издвојено 826,4 милиона евра. За куће је издвојено је 178,6 милиона евра (осам одсто), за грађевинско земљиште 146,2 милиона евра (седам одсто), за пословне просторе 113,6 милиона евра (пет одсто), за пословне објекте 79,9 милиона евра (четири одсто), за гаражне просторе 67,3 милиона евра (три одсто), а пољопривредно земљиште 58,3 милиона евра (три одсто) и друго.

Током четвртог квартала 2022. године, регистровано је укупно 48.416 уговора о купородаји, од чега 17.566 уговора о купопродаји земљишта, 20.276 уговора о купопродаји посебних делова објеката, и 10.574 уговора о купопродаји објеката.

С. Аничић Илић