Фармери траже већу премију и контролу увозног млека
Незадовољство сточара који се баве млечним говедарством ове седмице је у центру пажње због све већег увоза и честих поскупења млека и млечних прерађевина, док с друге стране млекаре откупљују млеко испод произвођачке цене и најављују нова спуштања цена у откупу.
Председник СПАС (Савез аграрних произвођача Србије) Зоран Миличевић за „Дневник” каже да сточари који се баве млечним говедарством траже да се повећа премија за млеко са десет на 20 динара по литру, да заштићена цена млека у откупу буде 80 динара по литру и да се контролише квалитет увезеног млека којег је увезено заједно са прерађевинама за стотину милиона евра. Ово су најважнији захтеви сточара, рекао је Миличевић, али и навео да има још захтева који се односе на целокупно сточарство.
- Тражимо да Робне резевре Србије обезбеде још сточне хране јер су већ једном крајем прошле године помогли сточарима .Опет нам треба - од 15.000 до 20.000 тона житарица ,али не само млечним говедарима већ захтевамо да Робне резереве помогну и одгајиваче јунади, свиња, оваца и коза, јер сточари због велике суше немају чиме да хране стада.
Председник "Удружења произвођача млека из Баната " Вукашин Баћина изјавио је да је са министарком пољопривреде Јелене Танасковић договорено да се одобри извоз млека, што је добро за млекаре, јер ће тако моћи да понуде млеко ван граница Србије.
Он је за Танјуг, на питање да ли ће ова одлука довести до мањка млека на рафовима рекао да грађани не треба да брину и апеловао да се не увози млеко сумњивог порекла из иностранства.
Миличевић даље наводи да од државе траже да им омогући да удруживањем постану власници по једне кланице, млекаре и хладњаче, као и више складишта где би лагеровали пољопривредне приоизводе.
- Тражимо и повећање субвенција за трећину у односу на досадашње по грлу стоке, за краве да подстицај у овој години буде 40.000 динара, крмаче и јунад 25.000 динара, овце и козе 12.000 динара и товљенике 3.000 динара. Субвенције за 2022. годину за аутохтоне расе за сва грла нису исплаћене па је и то захтев да држава пожури са тим давањима - навео је Милићевић.
Скренуо је пажњу на то да треба забранити увоз прасади, а без царине омогућити увоз приплодних квалитетних грла стоке.
У ситуацији када извоз млека расте, а сточари затварају фарме, излаз се налази само у удруживању, истиче за „Дневник” професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Витомир Видовић.- Сви мали фармери треба да се удруже јер би удруживањем смањили трошове бар упола па им, између осталог, не би требала премија за млеко .Мали сточари треба да имају и своје млекаре где би упослили стручњаке да воде прераду и тако обезбеде квалитетне млечне прерађивине,као што то имају велике млекаре
Проф. др Видовић наглашава да би мали произвођачи требали и да отварају продавнице где би се продавали пољопривредни производи са њива и из прерађивачких погона,па не би морали да зависе од великих трговачких ланаца и ув озничког лобија .
-И банке у развијеним земљама отварају пољопривредници удруживањем па би и то искуство требалода преузму наши пољопривредници - навео је проф.др Видовић.
З. Делић