Током прошле године у Србији заплењена 7,1 тона наркотика
У Србији је током 2022. године заплењена 7,1 тона наркотика, највише марихуане, чак 6,6 тона, али ту су и амфетамин, хероин, кокаин, саопштено је на конференцији Министарства унутрашњих послова.
"Ова количина је резултат 13.062 заплена. Поднето је 10.070 кривичних пријава и то је 8,9 одсто више него у 2021. години", рекао је државни секретар у МУП-у Жељко Бркић.
Марихауна је и даље убедљиво најпопуларнија дрога у Србији, рекло би се по заплењеној колличини. У рацијама широм Србије заплењено је чак 6,6 тона марихуане, што је нешто мање од 93 одсто укупне количине која је заплењена.
Марихуана је дрога која се производи и код нас, па је полиција упала на 191 локацију где је гајена ова дрога. Откривене су 62 лабораторије, где се канабис гајио у затвореном простору, а пронађене су и 192 плантаже на отворееном.
На другом месту је амфетамин, заплењено је 71,4 килограма ове супстанце. На трећем месту је хероин а полиција је запленила 61,1 килограм ове дроге.
На четвртом месту је такозвани МДМА, познатији међу корисницима као екстази, заплењено је 50,5 килограма ове врсте наркотика. На петом месту, макар по количини коју је запленила полиција, налази се „дрога богатих“ – кокаин, заплењено је чак 45,8 килограма ове дроге.
Против 1.509 особа поднете су кривичне пријаве због неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, а против још 8.570 особа поднете су кривичне пријаве због поседовања дроге.
Из полиције је, такође, саопштено да је прошле године разбијено 10 организованих криминалних група које су се бавиле препродајом дроге.
Цена наркотика на црном тржишту је, према тврдњи упућених, и прошле године била иста и не мења се већ дуже време. На производном тржишту килограм канабиса продаје се по цени између 1.200 и 1.400 евра по килограму, док висококвалитетни сканк (хибридна сорта), узгајан у затвореном простору, кошта од 1.600 до 2.000 евра.
Килограм кокаина у Београду могуће је набавити по велепродајној цени од 35.000 до 50.000 евра.
Полиција у Нишу процењује да се килограм хероина на територији тог града може набавити за 19.000 евра.
У Србији и Северној Македониј цене синтетичких таблета су релативно ниске. Упућени наводе да се пет таблета екстазија у Србији могу купити за око 25 евра и ове цене су прилично стабилне у региону, осим у Албанији, где су знатно веће.
Директор Канцеларије Владе Србије за борбу против дрога Милан Пекић је крајем јуна прошле године, поводом Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога, рекао да је Србија и даље на централнобалканској рути шверца дроге из Азије и Албаније, и даље према Европи, али је и даље транзитна земља, која се због доброг рада полиције све више заобилази.
"Министарство унутрашњих послова изузетно добро обавља свој посао, са улица "скида" огромне количине наркотика. Најчешће се заплењује марихуана, мање је заплена хероина, али је евидентан пораст кокаина и синтетичких дрога", истакао је Пекић.
На основу заплена дроге последњих година, може се рећи да је примат у трговини наркотицима преузео Ниш. Овај град је, према ранијем извештају Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминална, управо кључна тачка за балканску руту трговине дрогом, која долази из Турске.
„Коридор између Ниша и границе између Србије и Бугарске жариште је трговине дрогом. Канабис се креће на исток од Албаније и Косова, док хероин и синтетичке дроге улазе из Бугарске и иду ка западу, као и хероин и канабис који долазе из Северне Македоније. Иако је Ниш активно чвориште кријумчарења, постоји и релативно велико локално тржиште за све врсте дрога“, наводи се извештају Глобалне иницијативе против транснациналног организованог криминала.
Канабис се из јужне Србије транспортује на север преко Бујановца до Врања. Након што је дрога транспортована до Врања, један део преузимају групе из Ниша, Београда или Новог Сада, док се део користи за снабдевање локалних тржишта.
Према статистичким подацима, канабис чини више од 90 процената укупне количине дроге коју је српска полиција запленила у последњих десет година, док се заплене веће од 10 килограма дроге могу уочити у новим значајним жариштима на југу Србије па се тако више од 60 одсто заплена догодило на југу Србије, међу којима је кључан град Ниш.
Процене Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал, указују да око 60 до 65 тона хероина годишње прође кроз Југоисточну Европу. Тако хероин из Турске, преко Бугарске стиже и на Западни Балкан.
У извештају Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, помињу се два главна тока хериоина који долазе у јужну Србију, а за оба је кључан град управо Ниш. Због свог географског положаја овај град је кључно чвориште јер представља спој „путева хероина“ који стижу са Косова, из Северне Македоније као и из Бугарске.
Како се истиче у извештају Глобалне иницијативе, килограм хероина на Западном Балкану вреди отприлике двоструко више него у Турској и поново удвостручава вредност када се касније продаје у ЕУ.
Према нашем закону, за оне који држе, преносе или посредују у продаји или куповини наркотика, предвиђена је казна затвора од три до 12 година. Ако се докаже да је починилац био део организоване криминалне групе, најмања затворска казна је 10 година,
Д. Николић
М. Бозокин