Tokom prošle godine u Srbiji zaplenjena 7,1 tona narkotika
U Srbiji je tokom 2022. godine zaplenjena 7,1 tona narkotika, najviše marihuane, čak 6,6 tona, ali tu su i amfetamin, heroin, kokain, saopšteno je na konferenciji Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Ova količina je rezultat 13.062 zaplena. Podneto je 10.070 krivičnih prijava i to je 8,9 odsto više nego u 2021. godini", rekao je državni sekretar u MUP-u Željko Brkić.
Marihauna je i dalje ubedljivo najpopularnija droga u Srbiji, reklo bi se po zaplenjenoj kolličini. U racijama širom Srbije zaplenjeno je čak 6,6 tona marihuane, što je nešto manje od 93 odsto ukupne količine koja je zaplenjena.
Marihuana je droga koja se proizvodi i kod nas, pa je policija upala na 191 lokaciju gde je gajena ova droga. Otkrivene su 62 laboratorije, gde se kanabis gajio u zatvorenom prostoru, a pronađene su i 192 plantaže na otvoreenom.
Na drugom mestu je amfetamin, zaplenjeno je 71,4 kilograma ove supstance. Na trećem mestu je heroin a policija je zaplenila 61,1 kilogram ove droge.
Na četvrtom mestu je takozvani MDMA, poznatiji među korisnicima kao ekstazi, zaplenjeno je 50,5 kilograma ove vrste narkotika. Na petom mestu, makar po količini koju je zaplenila policija, nalazi se „droga bogatih“ – kokain, zaplenjeno je čak 45,8 kilograma ove droge.
Protiv 1.509 osoba podnete su krivične prijave zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, a protiv još 8.570 osoba podnete su krivične prijave zbog posedovanja droge.
Iz policije je, takođe, saopšteno da je prošle godine razbijeno 10 organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile preprodajom droge.
Cena narkotika na crnom tržištu je, prema tvrdnji upućenih, i prošle godine bila ista i ne menja se već duže vreme. Na proizvodnom tržištu kilogram kanabisa prodaje se po ceni između 1.200 i 1.400 evra po kilogramu, dok visokokvalitetni skank (hibridna sorta), uzgajan u zatvorenom prostoru, košta od 1.600 do 2.000 evra.
Kilogram kokaina u Beogradu moguće je nabaviti po veleprodajnoj ceni od 35.000 do 50.000 evra.
Policija u Nišu procenjuje da se kilogram heroina na teritoriji tog grada može nabaviti za 19.000 evra.
U Srbiji i Severnoj Makedonij cene sintetičkih tableta su relativno niske. Upućeni navode da se pet tableta ekstazija u Srbiji mogu kupiti za oko 25 evra i ove cene su prilično stabilne u regionu, osim u Albaniji, gde su znatno veće.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za borbu protiv droga Milan Pekić je krajem juna prošle godine, povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droga, rekao da je Srbija i dalje na centralnobalkanskoj ruti šverca droge iz Azije i Albanije, i dalje prema Evropi, ali je i dalje tranzitna zemlja, koja se zbog dobrog rada policije sve više zaobilazi.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova izuzetno dobro obavlja svoj posao, sa ulica "skida" ogromne količine narkotika. Najčešće se zaplenjuje marihuana, manje je zaplena heroina, ali je evidentan porast kokaina i sintetičkih droga", istakao je Pekić.
Na osnovu zaplena droge poslednjih godina, može se reći da je primat u trgovini narkoticima preuzeo Niš. Ovaj grad je, prema ranijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminalna, upravo ključna tačka za balkansku rutu trgovine drogom, koja dolazi iz Turske.
„Koridor između Niša i granice između Srbije i Bugarske žarište je trgovine drogom. Kanabis se kreće na istok od Albanije i Kosova, dok heroin i sintetičke droge ulaze iz Bugarske i idu ka zapadu, kao i heroin i kanabis koji dolaze iz Severne Makedonije. Iako je Niš aktivno čvorište krijumčarenja, postoji i relativno veliko lokalno tržište za sve vrste droga“, navodi se izveštaju Globalne inicijative protiv transnacinalnog organizovanog kriminala.
Kanabis se iz južne Srbije transportuje na sever preko Bujanovca do Vranja. Nakon što je droga transportovana do Vranja, jedan deo preuzimaju grupe iz Niša, Beograda ili Novog Sada, dok se deo koristi za snabdevanje lokalnih tržišta.
Prema statističkim podacima, kanabis čini više od 90 procenata ukupne količine droge koju je srpska policija zaplenila u poslednjih deset godina, dok se zaplene veće od 10 kilograma droge mogu uočiti u novim značajnim žarištima na jugu Srbije pa se tako više od 60 odsto zaplena dogodilo na jugu Srbije, među kojima je ključan grad Niš.
Procene Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, ukazuju da oko 60 do 65 tona heroina godišnje prođe kroz Jugoistočnu Evropu. Tako heroin iz Turske, preko Bugarske stiže i na Zapadni Balkan.
U izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, pominju se dva glavna toka herioina koji dolaze u južnu Srbiju, a za oba je ključan grad upravo Niš. Zbog svog geografskog položaja ovaj grad je ključno čvorište jer predstavlja spoj „puteva heroina“ koji stižu sa Kosova, iz Severne Makedonije kao i iz Bugarske.
Kako se ističe u izveštaju Globalne inicijative, kilogram heroina na Zapadnom Balkanu vredi otprilike dvostruko više nego u Turskoj i ponovo udvostručava vrednost kada se kasnije prodaje u EU.
Prema našem zakonu, za one koji drže, prenose ili posreduju u prodaji ili kupovini narkotika, predviđena je kazna zatvora od tri do 12 godina. Ako se dokaže da je počinilac bio deo organizovane kriminalne grupe, najmanja zatvorska kazna je 10 godina,
D. Nikolić
M. Bozokin