Васић: Постоји светло на крају тунела, делује да се инфлација зауставила

"Делује да се зауставила инфлација. Хајде да сачекамо још један месец, када се подвлачи црта. Да видимо да ли је заиста тако. Чини ми се да јесте и у том кварталу могло би да крене смањење инфлације, а да крај године завршимо негде на 9 до 11 одсто", рекао је Васић.

Додаје да је потребно сачекати како ће се даље понашати инфлација, односно како је рекао, све оно што је изазвало инфлацију, попут "сукоба у Украјини и покиданих ланаца снабдевања", за које Васић каже да су највећим делом допринели скоку инфлације.

Када су у питању каматне стопе, Васић каже да подизање референтне каматне стопе не значи аутоматски и не рефлектује се аутоматски на каматне стопе банака.

"Свакако, чим је мање новца у оптицају, новац постаје вреднији, банке су трговци новцем. Ви имате новац, ја имам новац, ми депониујемо новац код банака имамо неки мотив зашто га држимо тамо. Тај новац је скупљи", објашњава Васић.

Истиче да, банке имају скупље изворе финансирања и да је 92 одсто новца у Србији, који се пласира грађанима пореклом из депозита. 

"И банке се боре за те депозите с обзиром на то да имамо довољно новца. Они који су награђени, награђени су зато што имају новац и чувају новац у банкама. Они који узимају новац, којима је потребан за бизнис, трошкове и томе слично, они морају да плате више", објашњава Васић.

Васић истиче да се највеће промене у висини рата за отплату кредита, осећају код оних са значајнијим сумама, пре свега код људи који су узели стамбене кредите.

"Ми смо имали негативну каматну стопу дуго, еурибор је био негативан, сви они који имају индексиране кредите у еврима то су осетили, и сад је питање да ли смо само тих неколико година штедели", рекао је Васић.

Како је појаснио, корисници кредита су годинама плаћали банци мање каматне стопе, јер је негативни еурорибор смањивао камату у тоталу.

"Сад је дошло на другу страну. Ја се искрено надам да за разлику од ранијих година, 2015. и пре тога, данас имамо веће просечне плате, имамо стабилније приходе и лакше је поднети повећање од, 20, 30, 50 евра", наводи Васић.

Васић се нада де ће већ следеће године чим инфлација дође до неких три одсто, каматне стопе кренути да падају.

Како је рекао, последњих година је помало опало интересовање за кредитима, али су и с друге стране и банке су опрезније када дају кредите.

"Бирају коме дају кредите, а с друге стране и грађани и привреде које узимају кредите, обазриво узимају кредите, вероватно у мањем износу", рекао је Васић.