Учесници панела: Регионална економска сарадња је изузетно битна

Према речима потпредседнице Центра за спољну политику Сузане Грубјешић, неке политичке одлуке морају да се донесу како би економија просперирала.

"То је, нажалост, тако и важи свуда, па и за Западни Балкан", рекла је Грубјешић на панелу у организацији Либек-а, одржаном у Београду.

Оценила је да се регион налази у повољнијој ситуацији зато што се ипак више пажње обраћа на политику проширења, али и додала да то није толико због самог региона колико због рата у Украјини и нове геополитичке ситуације која је настала након руске агресије на Украјину.

"Регион ће моћи да рачуна на већу подршку ЕУ, али то не значи нужно да ће се процес проширења убрзати и да ћемо ми сада сви похрлити према Бриселу", рекла је Грубјешић.

Та подршка ЕУ је, истиче, значајна и исказиваће се пре свега у енергетици, ублажавању енергетске кризе која је последица рата у Украјини, али и у подршци многобројним пројектима у свим земљама у региону.

Грубјешић је рекла да се свака земља у региону суочава са бројним изазовима, а да је Србија у "епицентру" дешавања поводом новог напора да се реши косовско питање и сада већ, како сматра, европско-америчког плана, а не више Макрон-Шолцовог плана.

Навела је да косовски проблем треба да решимо прво због нас, а потом због тога што је то објективно представљало препреку у неком бржем процесу европских интеграција.

"Али, тврдити да, ако сутра тај проблем буде решен, Србија као комета улази у ЕУ, то је погрешно. То се неће десити", сматра Грубјешић и додаје да доста ствари зависи од саме Уније, од тога како ће се она трансформисати да би примала нове чланице.

Редовни професор Економског факултета у Београду Предраг Бјелић, који се посебно бави међународном трговином, рекао је да економија увек игра важну улогу посебно у регионалним односима и да је увек "испреплетана" са политичким факторима и утицајима.

Истакао је да је регионална сарадња изузетно битна јер се, додао је, тиме ствара шира привреда која омогућава већи обим производње, већу трговину, већи прилив инвестиција...

Што се тиче Западног Балкана, навео је да су земље на том простору економски доста везане за ЕУ са којом доста тргују и додао да највећи прилив инвестиција долази одатле, али да такође постоји и регионална интеграција ЦЕФТА, те да се појављују неке додатне иницијативе које не укључују све актере.

"Ми смо мале привреде. Веома смо везане за ЕУ иако остварујемо сарадњу и са другим актерима, а као такве морамо да будемо отворене. Зависни смо од међународне сарадње, а опет смо већински везани за ЕУ тако да и њене политичке одлуке могу да утичу и на наш економски избор", рекао је Бјелић.

Програмски директор економске истраживачке јединице Либек-а Михаило Гајић рекао је да цео регион има ниске стопе инвестиција и додао да ниске инвестиције данас значе низак економски раст и развој сутра.

Навео је да је један од разлога зашто се у нашем региону доста наде полаже у стране директне инвестиције управо то што су домаће инвестиције ниске.

Гајић сматра да су сви наши политички проблеми последица економских проблема које често недовољно видимо или им не придајемо довољно пажње.

Навео је да регион улази у време ниског раста и високе инфлације, али да су неке привреде успеле да се опораве као што је српска која је, како истиче, успела чак и да забележи пристојан раст током 2021. године, док су неке још увек на нивоу своје економске активности као пре пандемије корона вируса као што су Црна Гора или Северна Македонија.

Програмски директор Нови трећи пут, консултатнт и редовни аутор на Либек-овом медијском порталу "Талас" Димитрије Милић рекао је да да Запад у односу на Србију има доминантан политички и економски утицај који се, додао је, неколико пута видео у пракси током prеthodnе године поводом рата у Украјини.

У политичком смислу, навео је да ће у Србији увек постојати јак утицај Русије у две области и да није изненађење зашто западне силе желе да у тим областима истисну утицај Русије, а то су, додао је, енергенти и питање КиМ.