Премијера „Ревизора” , заједничке представе СНП-а и Позоришта младих

У питању је заједничка представа Позоришта младих и Српског народног позоришта и, како је на јучерашњој конференцији за новинаре указао директор Позоришта младих Михајло Несторовић, ова премијера је посебно велики догађај, зато што се већ два, три месеца најављује ова историјска копродукција два новосадска позоришта.   

Ово јесте историјски тренутак за позоришни живот Новог Сада, истакао је директор Драме СНП-а Милован Филиповић, подсећајући да ова два театра никада нису радила заједно представу. Он је најавио да ће ова представа бити на репертоару Позоришта младих до априла, а затим ће бити пресељена на сцену „Пера Добриновић” СНП-а до краја сезоне, а за наредну ће уследити нови термини.

- „Ревизор” се заправо наметнуо као тема, као дело, у неким разговорима које сам имао са Петром Јовановићем пре три године. Комад који је настао 1836. је нажалост по друштва, и по овај свет, још увек актуелан, али, на срећу по редитеље и по глумце, такође је још увек актуелан, и мислим да је једна посластица за глумце - додао је Филиповић, оцењујући да је „Ревизор” можда најбоље написана комедија у историји светске литературе.

Ово је комад који већина редитеља може да сања да ради, напоменуо је редитељ Петар Јовановић, додајући да је то, по многима, један од највећих комада икада написаних, и вероватно највећа, најзначајнија и најбоља комедија.

- Оно што је чини тако великом, јесте управо то што она, показује се, не губи на својој универзалности и остаје увек актуелна у било којем времену, друштвено-политичком и економском уређењу, већ ето скоро две стотине година. „Ревизор” је у овом нашем читању, постао једна можда чак и горча представа. Можда смо чак направили и мали жанровски отклон ка трагикомедији, што је у складу са нашим временом. Бојим се да време у којем је Гогољ живео, и оно о чему је писао, није могло ни да појми докле свет може да стигне за 200 година. Гогољ је, нажалост, то писао са жељом да лечи друштво, да људима укаже на њихове слабости, на мане, да покуша да их суочи са самима собом, и да их на тај начин мења. Оно због чега и морамо да играмо „Ревизора”, и због тога смо радили с истом том потребом, јесте да људе још једном подсетимо на Гогоља и његову мисију, и задатак који нам је оставио у аманет - навео је Петар Јовановић.

Међутим, Јовановић је изразио бојазан да је Гогољ тада био и наиван, јер свет тада заправо није могао стварно да слути у шта све ово може да се претвори и да за две стотине година људи неће много научити, што није ни чудно, зато што је Гогољ тада писао о људској природи.

- Људска природа се није променила. Ми смо и даље иста животињска врста. Ми нисмо еволуирали ни у шта друго. Свет се променио, а ми и даље, сви глобално, покушавамо панично да ухватимо дах, и да се суочимо са променама и да ухватимо корак с том машином која нас меље, градилиштем које се никако не завршава. Стално се изграђујемо, и стално се рушимо - истиче Петар Јовановић.

Глумци оба позоришта играју у овој представи, па овај заједнички ансамбл чине: Дарко Радојевић, Страхиња Бојовић, Тијана Максимовић Бошњак, Емилија Милосављевић, Ервин Hayimurtеzić, Јована Стипић Радошевић, Марија Радованов, Марко Савковић, Данило Миловановић и Александар Милковић.

Драматуршкиња је Николина Ђукановић, костимографкиња је Милица Грбић Комазец, сценографкиња је Марија Калабић, композитор је Бојан Милинковић, а за сценски покрет је задужен Игор Грекса.

У улози ревизора је Дарко Радосављевић, који се осврнуо на тему привремености у нашим животима, о којој су говорили од прве пробе, и која се подражава корупцијом, о чему говори ова представа.

- Оно што сам ја успео да детектујем као млад човек је да нас та привременост убија, држи младе људе заробљене у неким околностима и сферама, и све иде до те мере да млади више немају никавог излаза из те привремености. То је за мене у овој копродукцији веома значајно, да то некако пренесемо публици, мојим вршњацима, млађим генерацијама, да се изборе против тога - истакао је Дарко Радосављевић..

По речима глумца Страхиње Бојовића, који игра градоначелника, у процесу рада на овој представи, упркос проблемима који су у сваком процесу рада неизбежни, ауторска екипа је пуно научила и о себи и о другима. Ћерку градоналеника тумачи Емилија Милосављевић, која је поменула да су се сви трудили, са заједничким циљем да све буде како треба, да дају све од себе, и ураде посао на што бољи начин.   

         Н. Пејчић